Ah, to du­go to­plo lje­to! Mi­li­na bo­so­ta­nja po šo­de­ru i ka­me­nja­ru za­vi­čaj­nih slo­mi­vra­ta. Lje­po­ta uža­re­nog pla­vet­ni­la iz­nad gla­ve pod bi­je­lim še­ši­ri­ćem i spr­že­ne ze­mlje pod no­gom. Bi­raj – ili ćeš pra­ti­ti mra­vlji na­rod ili ćeš se vi­nu­ti or­lov­skim ne­bo­ho­dom. Ka­ko god okre­neš – ube­u­ti­ćeš se od rap­so­di­je ras­po­ma­mlje­nog lje­ta… Eh, […]

Tra­di­ci­o­nal­no ne­ma­mam pa­met­ni­ja po­sla i tra­di­ci­o­nal­no ni­je­sam na pla­ži jer ovo i ni­je za pla­žu, vi­še je za te­šku gnja­va­žu. U ne­kim be­o­grad­skim no­vi­na­ma, a iz pe­ra M. Lo­vri­ća pro­či­tah: U na­šem slu­ča­ju reč je o ru­skom bor­šču i bri­sel­skom pro­ke­lju pre­li­ve­ni­ma do­ma­ćom šlji­vo­vi­com, ne­mač­kim pi­vom i ame­rič­kim bur­bo­nom i […]

U če­ka­o­ni­ci Na­to pak­ta, po­če­la je bu­duć­nost ko­ju su nam na­mi­je­ni­li du­še­bri­žni­ci. U mrač­noj če­ka­o­ni­ci, pod čki­lja­vim neo­n­skim osvje­tlje­njem pod ko­jim se ne vi­de li­ca, već sa­mo si­lu­e­te ne­če­ga što bi mo­glo bi­ti ne­što. Ne ras­po­zna­ju se li­ca, ni­je­su im va­žna. Slu­te se obez­li­če­ni ko­ji kre­i­ra­ju bu­duć­nost ko­ja je već […]