Jasan Pogled
Da li si iz mog izvora potekla Mojom se krvlju hranila, Sunce mi terala Da brže zađe. Ili si jaje kukavice, Šešir čarobnjaka Bez zeca. Mislim li te ja Ili ti mene Opet skrivaš I u laž teraš! Poljem pa drumom Nalakćena na senku Koja šepa; Sa mesecom Na prozeblom […]
Smeštaš se udobno u svoju omiljenu fotelju, Kao domaćin posle napornog rada, Kao putnik koji je pohodio Visoku planinu, Kao maratonac koji je istrčao trku. Tako te uvek pronađe Između svih ljudi Kao da nikoga drugoga nema Ali, zna on, lukav i prepreden Da mesta ima jer se sve drugo […]
Otići ću do reke, Spustiti glavu na njenu obalu Otvorenih očiju Zuriti nebo. Ja, koja se igram Oblacima kao klikerima, Uvek sam pogrešnu reč rekla Osmeh u džepu krila. Sad je vreme da ispišem tajne Na vrhovima prstiju Sa kojih nebo Tiho kaplje. Jasna Đurđić
Samo kad nisi tu Ja umem ponekad Radost da ušijem u reči, Da mi u jednom oku nežnost zajezeri. Samo kad nisi tu Ja ličim na čoveka koji se smeši Plešući na kiši I trpa u nedra Zvezde, Mesec, Večnost. Jasna Đurđić
Ne možeš imati nešto što je odavno otišlo – kaže sedi čovek. Ali ja znam da se odlasci ne mere daljinom ne mere vremenom. Sve je tu na dlanu kao i te mrvice kojima hranim ptice. Budi pored mene na tren – Ispričaću ti priču o odlascima koji su uvek […]
Ja sam mogla nositi mač na leđima Seći tvoje tuge kao zrele jabuke, Mogla što nikad nikom nisam – Biti za tren uteha. Sad se povlačim sa bojišta Bez oružja , bez odbrane Gola pod nebom omču u rukama nosim, Za belo grlo što ti je pesme pevalo. Jasna Đurđić
Kad već odlaziš Ne pružaj mi ruku Kao starom prijatelju; Ne sakrivaj oči ispod revera Ne lepi taj lukavi osmeh Samo tiho da ne zaškripi Ni kapija Ni sneg Ni senka Na vlažnoj kaldrmi Kao slučajni prolaznik Za kim neće pogled odlutati Kad već odlaziš. Jasna Đurđić
Nije uzalud Ni tuga, Ni bes sklupčan Ispod nezasluženih reči. Nije uzalud Ni odlazak, Ni dolazak Tako mnogo si dobila – Lepe šarene laže Kićene svatove Obećanja koja Ostaše lepa I ovu tugu Koja nije uzalud I jedno lice Koje se otkrilo U siromaštvu – svega Što ne beše uzalud. […]
Pijem kafu Čitam pesmu Naložim poneko drvo Zagledana u vrhove pod snegom. Strah se gnezdi Strah bore urezuje Jedini moj sabesednik. Jasna Đurđić
Nisam umela da plačem kada su svi plakali Ni kada su odlazili oni koji su me voleli Ja sam se samo blago njihala u struku Pevala uspavanku Imala svoje vešte odbrane Zamke u koje sam sebe mamila. Sagradila sam najlepšu tamnicu Ali ne plačem, samo se njišem, I čekam, Čekam […]