Jasan Pogled
Miloš Crnjanski i Die Pan-Gesellschaften. Pansofija L. Klagesa, teosofija Julijusa i antroposofija R. Štajnera – IV dio 4. I kao što su sholastičari, srednjovekovni „realisti” pripisivali realnost opštim pojmovima, idejama, tako sad i Crnjanski, poput mitologija drevnih doba, stvara bića, i naziva ih, imenuje, kao da su neka živa individua. […]
Miloš Crnjanski i Die Pan-Gesellschaften. Pansofija L. Klagesa, teosofija Julijusa i antroposofija R. Štajnera – III dio 3. Misao Miloša Crnjanskog još uvek mnogima izgleda prevashodno estetski određena. I to u dvostrukom smislu. Zato što se uglavnom odvija kroz tumačenje tuđih književnih i filosofskih ideja i tekstova, i zato što […]
Opsednutost tugom, taedium vitae, acedija, melanholija, bol, svetski bol, kao oblici srodnog odnosa prema životu – u različitim epohama su bili tumačeni prema vladajućim ideološkim, medicinskim i psihološkim idejama. U staro doba melanholik je smatran jednim od četiri tipa karaktera. Tokom srednjeg veka i renesanse predstavljan je kao pustinjak ili […]
Iako tek dva naslova1 Mladena Leskovca nedvosmisleno upućuju na delo Miloša Crnjanskog, ovaj autor čini se važnim u kontekstu izučavanja Leskovčevog naučnog i kritičkog opusa. Ime Crnjanskog provlači se kroz nekoliko Leskovčevih tekstova – kritika, novinskih intervjua i članaka, privatnih pisama. O njihovom odnosu kazuju i delovi još uvek, u […]
Kada je daleke 1925. zapisao sledeću rečenicu, u svom eseju o Njegošu, Miloš Crnjanski nije ni slutio da će gotovo vek kasnije ona imati apokrifniji karakter no tada: „Nikakve veze to nema sa hrišćanstvom, i prepredeno je hteti od Njegoša pravi ti sveca.” Pre i posle citirane rečenice u Razmišljanjima […]
Lola Montez Kada dolazi u Minhen 1847. godine, ispred Lole Montez, mlade žene od dvadeset šest godina, već ide glas o njenoj izvanrednosti, pošto su „novine o njoj pisale, po celoj Evropi – i kad je bilo skandalozno”.1 A „ceo njen strašni život, po Španiji, Londonu, Poljskoj, o kom su […]
„Inače, sva je Nemačka u bojama, spoljnim i unutrašnjim. One su opore za stranca, ali duboke i pune preliva … Posleratne boje preplaviše sve to talasima žutog, crvenog, zelenog itd. Tako, da se sve pojave slivaju u reku čudnih irisa”, pisao je Miloš Crnjanski u putopisu Iris Berlina, 1931. godine. […]
„Kud se sada delo nebo koje bi moglo da poljubi ovu Zemlju?” (Sloterdijk 2015: 806) Intima, male stvari i mišljenje Postoje priče, kazao je 1924. godine, u Manifestu nadrealizma Andre Breton, „koje bi trebalo napisati za odrasle, priče skoro još uvek vilinske” (Breton 1974: 23). Prikazujući kako je podsticaj za […]
Ne znam je li Boro Pekić, koji je uredno vodio svoje dnevnike (znao sam ga pokatkad pecnuti da je neostvareni arhivar), ikada unio u neku svoju bilježnicu zgodu s Crnjanskim u redakciji Književnih novina u kojoj smo tada i nas dvojica sjedili. Bili smo svi na okupu, valjda je to bio sastanak redakcije nakon […]
transmedijalnosti i adaptacije Savremeno doba je posebno sklono transmedijalnosti, pa i klasične priče migriraju različitim medijskim formama (Lister, Dovey i dr. 2009: 9). Dženkins (Henry Jenkins) navodi da postoji veliki broj načina da se jedna ista priča ispriča u velikom broju različitih medija (Jenkins 2006). On uvodi pojam transmedijalna priča […]