Aperion
Govore nam kako je ovaj nesavršeni Univerzum u kojem živimo sačinjen od jedne jedine supstance koja se neprestano preobražava, primajući na sebe privremeno oblike drveća, kriminalaca i planina. poput nezadovoljnog umetnika koji stalno uništava svoje delo, ovaj proces se trudi da podražava nekom Fantastičnom Univerzumu, gde kretanje ne postoji, Univerzumu u kojem se nalazi Drvo, Životinja, Pravda, Sokrat i Trougao. Svi su ti predmeti nepromenljivi, nekvarljivi, jer vreme kroz njih ne prolazi, vreme koje sve kvari i sve preobražava, vreme koje možda jeste kvarenje i preobražavanje.
Na taj način su stvari, smrti, ljubavi svakodnevnog univerzuma kao neke neotesane aproksimacije tih Fantastičnih Predmeta. I, makar ih nikada nismo videli, verujemo da negde postoje. Verujemo, na primer u večnost nečega što zovemo Drvo, što predstavlja nepromenljivu, kristalizovanu ideju kojoj se pristupa stidljivo, obzirno, izlažući se opasnostima, toj gomili univerzalnih čestica koje su prethodno bile so, planina i voda. To krhko biće se koleba i umire pre nego što dostigne ono idealno stanje, jer izgleda da je priroda neprijateljica čistih i nekvarljivih stvari. I tako se kamen pretvara u drvo, vodonik u kiseonik, Platon u Aristotela, ljubav u mržnju, kriminalac u sveca.
Ernesto Sabato
Pojedinac i Univerzum
