Iz ovog položaja
mogu da vidim
samo listove njenih nogu
nosi žakar
čarape
ali ne bih mogao da kažem
da li su to zapravo
dokolenice
ili se penju uz njene butine
Kad mi se pogled
propne
i dokopa cele slike
vidim mladu ženu
u haljini
od pamučnog žerseja
jednostavnu kao u školarke
u ruci
drži dve knjige
nikada neću saznati njihove naslove
Fotografija je
crno-bela
ali bih se zakleo da ima
blistavu englesku put
u
pozadini je koledž monumentalnost
njegovih vremenom
očadžavljenih zidina
preplivala je okean
da bi se domogla
ove elitne raskoši
Još ga nije srela
i
treperi od iščekivanja
srce joj je nespremno
za talas
nove patnje
rani unutrašnji lomovi
duboko su
potisnuti
jedva da bi mogla ičega da se seti
ali senka
crnog psa
kradom pokušava da uđe
u prostor ovog prizora
Zorica Bajin Đukanović
Iz knjige PLANETARIJUM, Presing, 2022.
