Tri vrste duše, tri molitve:
Luk sam u tvojim rukama, Gospode.
Zapinji me da ne bih istrulio.
Ne zapinji me previše, Gospode,
slomiću se.
Zapni me previše, Gospode,
nije važno što ću se slomiti.
Nikos Kazancakis, Izveštaj Greku
Bioenergetika (1)
Od Rajha do bioenergetike
Piše: Aleksandar Loven
Rajhovska terapija, 1940—1945.
Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich). On,je bio moj učitelj od 1942. do 1945. godine. Sreo sam ga 1940. godine u Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku, gde je držao tečaj o analizi karaktera. Zaintrigirao me je opis tog tečaja u katalogu, u kome je pomenut funkcionalni identitet karaktera ličnosti sa njenim telesnim stavom ili mišićnim oklopljavanjem. Oklopljavanje se odnosi na celokupni sklop hronične mišićne napetosti u telu. Taj sklop je definisan kao oklop, jer služi čoveku kao zaštita od bolnih i pretećih emocionalnih iskustava. Oklop štiti čoveka od opasnih impulsa kako unutar same ličnosti tako i od napada drugih ljudi.
Pre nego što sam sreo Rajha nekoliko godina sam se bavio odnosom tela i uma. To interesovanje je proizašlo iz mog ličnog iskustva sa fizičkim aktivnostima, sportom i gimnastikom. Dok sam tridesetih godina bio instruktor za fiskulturu u nekoliko dečijih letovališta došao sam do zaključka da redovan program fizičke aktivnosti poboljšava ne samo moje fizičko zdravlje već takođe ima pozitivan efekat na moje mentalno stanje.
U toku svog traganja razmišljao sam o idejama Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze), nazvanim Euritmika, o konceptu mišićne relaksacije Edmunda Džekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. Mada me te studije nisu potpuno zadovoljile, potvrdile su ono što sam snažno osećao, naime, da se kroz rad sa telom može uticati na mentalne stavove ljudi.
Rajh je već prvim predavanjem zaplenio moju pažnju. Započeo je tečaj diskusijom o problemu histerija.
Istakao je da psihoanaliza može da objasni istorijski faktor kod histeričnog konverzivnog sindroma. Pokazao je da je taj faktor seksualna trauma koju je osoba doživela u ranom detinjstvu, a koja je u kasnijim godinama potpuno potisnuta i zaboravljena. Potiskivanje i pretvaranje potisnutih ideja i osećanja u simptome čini dinamski faktor bolesti. Mada su pojmovi potiskivanja i konverzije u ono vreme bili dobro zasnovani principi psihoanalitičke teorije, proces kojim se potisnuta ideja pretvara u fizički simptom nije bio uopšte shvaćen. Rajh je smatrao da psihoanalitičkoj teoriji nedostaje razumevanje faktora vremena. „Zašto se”, pitao se Rajh, „simptom razvija baš tada kada se razvija a ne ranije ili kasnije?” Da bi se dobio odgovor na to pitanje, mora se znati šta se dešavalo u životu tog pacijenta u međuvremenu, kakav je bio njegov odnos prema seksualnim osećanjima tokom tog perioda? Rajh je verovao da se potiskivanje prvobitne traume održava prigušivanjem seksualnih osećanja. To priguši van je izgrađuje predispoziciju za histerični simptom, koji počinje da se ispoljava tek kao posledica nekog kasnijeg seksualnog doživljaja. Za Rajha se prava neuroza stvara gušenjem seksualnog osećanja. zajedno sa karakterističnim stavom koji to prati: simptom je samo njegovo otvoreno ispoljavanje. Razmatranje tog elementa — naime, ponašanja i stava pacijenta prema, seksualnosti — uvelo je „ekonomski” faktor u problem neuroza.
Izraz „ekonomski” odnosi se na snage koje predodređuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma. Rajhova pronicljivost je ostavila snažan utisak na mene. Pošto sam pročitao mnoge Frojdove knjige, u glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitičkim stavovima, ali se nisam sećao da se o tom faktoru diskutovalo. Osećao sam da me je Rajh uveo u nov način poimanja ljudskih problema i odmah sam bio oduševljen. Kako je Rajh razrađivao svoje ideje tokom tečaja, meni je postepeno bivalo jasnije puno značenje tog novog pristupa. Shvatio sam da je ekonomski factor bio važan ključ za razumevanje ličnosti, za to kako osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili energijom u celini. Koliko energije čovek ima i koliko je koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to kako on održava ravnotežu između punjenja i pražnjenja ili između seksualnog uzbuđenja i seksualnog rasterećenja.
Samo kada je ta ekonomija ili ravnoteža poremećena, razvija se histerični konverzivni simptom. Mišićno oklopljavanje, ili hronična mišićna tenzija, služe za održavanje te ekonomije u ravnoteži, vezujući energiju koja se ne može rasteretiti.
Što je Rajh više razvijao svoja razmišljanja i opažanja, to je moje interesovanje više raslo. Razlika između zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pitanju ravnoteže. U to vreme Rajh je radije govorio o seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: međutim, ti izrazi su po njegovom mišljenju bili istoznačni. Neurotska osoba održava ravnotežu vezujući energiju u mišićne tenzije i ograničavajući svoje seksualno uzbuđenje.
Zdrava osoba nema tih ograničavanja, njena energija nije vezana u mišićno oklopi ja van je. Stoga je sva njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo kojem drugom kreativnom izražavanju. Njena energetska ekonomija funkcioniše na visokom nivou. Nizak nivo energetske ekonomije je karakteristika većine ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja je endemska u našoj kulturi.
Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logično, ja sam ostao malo skeptičan tokom prve polovine tečaja.
Takav stav, to sam već ranije znao, tipičan je za mene. Tome dugujem veliki deo svoje sposobnosti da samostalno razmišljam o stvarima. Moj skepticizam prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom očiglednom prenaglašavanju uloge seksa u emocionalnim problemima. Seks nije potpuni odgovor, mislio sam. Onda, iznenada, moj skepticizam je iščezao a da, toga nisam bio ni svestan. U nastavku tečaja osećao sam da sam potpuno ubeđen u valjanost Rajhovog stava.
Razlog za tu promenu mi je postao jasan otprilike dve godine kasnije, pošto sam kratko vreme proveo na terapiji kod Rajha. Prisetio sam se da nisam do kraja pročitao jednu od knjiga preporučenih za Rajhov tečaj, Frojdova Tri eseja o seksualnosti. Stigao sam do polovine drugog eseja, nazvanog Infantilna seksualnost, kada sam prestao da čitam. Tada sam shvatio da je taj esej dotakao moju nesvesnu želju u vezi sopstvene infantilne seksualnosti, i pošto sam bio nepripremljen da se suočim sa tom željom, moj skepticizam u vezi važnosti seksualnosti nije se više mogao održavati.
Rajhov tečaj o analizi karaktera završio se januara 1941. godine. U periodu između završetka tečaja i početka moje terapije ostao sam u kontaktu sa njim.
Prisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kući na Forest Hilu, gde smo diskutovali o socijalnim implikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i razvijali plan za uključivanje tih pojmova u program ustanove mentalnog zdravlja. Rajh je u Evropi bio pionir na tom polju. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos prema tome biće potpunije izložen u narednoj knjizi o Rajhu. )
Započeo sam terapiju sa Rajnom u proleće 1942. godine.
Tokom prethodne godine bio sam čest posetilac Rajhove laboratorije. On mi je pokazivao neke radove koje je vršio na biološkim preparatima i kanceroznom tkivu. Jednoga dana mi reče: „Loven, ako si zainteresovan za ovaj posao, postoji samo jedan način da uđeš u njega, a to je da ideš na terapiju”. Njegove reči su me trgle, jer nisam razmišljao o tom potezu. Rekao sam mu: „Zainteresovan sam, ali ono što ja u stvari, hoću jeste da postanem slavan”. Rajh je to shvatio ozbiljno, jer je odgovorio: „Ja ću te napraviti slavnim”.
Tokom godina smatrao sam te Rajhove reči proročanstvom.
To je ono što mi je bilo potrebno da prevaziđem otpor i upustim se u svoje životno delo.
Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je doživljaj koji nikada neću zaboraviti. Došao sam sa naivnom pretpostavkom da je sa mnom sve u redu. Trebalo je da to bude čista trening-analiza. Legao sam na krevet u gaćicama za kupanje. Rajh nije koristio kauč, pošto je to bila terapija orijentisana na telo. Rečeno mi je da savijem kolena, da se opustim i da dišem otvorenih usta i opuštene vilice. Sledio sam instrukcije i čekao da vidim šta će se desiti. Posle nekog vremena Rajh reče: „Loven. ne dišeš”. Odgovorih: „Naravno da dišem, inače bih bio mrtav”. Onda on primeti: „Grudni koš ti se ne kreće, pipni moj grudni koš”. Stavio sam ruku na njegov grudni koš i primetio da se diže i spušta sa svakim udahom. Moj očigledno to nije radio. Legao sam ponovo i nastavio disanje. Ovoga puta mi se grudni koš dizao i spuštao sa svakim udahom. Ništa se nije desilo. Moje disanje se nastavilo lako i duboko.
Malo zatim Rajh reče: „Loven, zabaci glavu unazad i otvori širom oči”. Uradio sam što mi je rekao i . .. krik se razlegao kroz moje grlo. Bio je lep prolećni dan i prozori prema ulici su bili otvoreni. Da bi izbegao nezgode sa susedima, doktor Rajh je tražio da ispravim glavu, što je prekinulo vrisak. Nastavio sam duboko disanje. Čudno, vrisak me nije uznemirio. Nisam bio emocionalno povezan sa tim. Nisam osećao nikakav strah. Posle toga sam još malo disao. Doktor Rajh je tražio da ponovim proceduru: zabacim glavu unazad i širom otvorim oči. Opet se oteo vrisak. Sada se kolebam da kažem da sam vrištao, jer tada nije izgledalo da to ja radim. Vrisak mi se desio. Opet nisam bio u dodiru sa tim, ali sam napustio seansu sa osećanjem da sa mnom nije baš sve onoliko u redu koliko sam mislio. Bilo je stvari (slika, emocija) u mojoj ličnosti koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao da će se one opet pojaviti.
U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegetativnom analizom karaktera. Analiza karaktera bila je njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji, koji su visoko cenili svi analitičari. Vegetativno se odnosi na mobilizaciju osećanja kroz disanje i druge telesne tehnike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije autonomnog nervnog sistema) i oslobađaju ..vegetativne” energije.
Aleksandar Loven
Nastaviće se
