Samo se jedan čovek rodio,
samo jedan čovek je umro na zemlji.
Tvrditi suprotno čista je statistika,
sabiranje je nemoguće.
Ne manje nemoguće nego sabrati miris
kiše sa snom koji ste sanjali onomad,
Taj čovek je Odisej, Avelj, Kain,
prvi čovek koji je rasporedio sazvežđa,
čovek koji je podigao prvu piramidu,
čovek koji je napisao heksagrame Knjige mena,
kovač koji je urezao ruže na
Hengistovom maču, strelac Ejnar Tambarskelver,
Luis de Leon, knjižar koji je rodio
Semjuela Džonsona, Volterov vrtlar, Darvin
na pramcu Bigla, Židov u odaji za mrtvace,
vremenom ti i ja.
Jedan jedini čovek je umro u Ilionu,
kod Metaura, Hestingsa, Austerlica,
Trafalgara, Getisberga.
Jedan jedini čovek je
umro u bolnicama, brodovima,
u teškoj samoći, u ložnici navike i ljubavi.
Jedan jedini čovek je gledao široku zoru.
Jedan jedini čovek je na nepcima
osetio svežinu vode, ukus plodova i mesa.
Govorim o jedinom, jednom, onom što je uvek sam
Horhe Luis Borhes
