Njegošolog
Juče je pristigla Helena Lena Herc, a danas, na sunčanoj obali, u bljesku morske pučine i neba, fotografišu je pod crvenim uzvijorenim barjačićima sa zlatnim obrubom.
Baš sa tog pješčanog žala Helena Lena Herc može da vidi lovćenske vrhove.
To je nabija posebnim ushićenjem.
Kazuje o svom porijeklu, o Katunskoj nahiji, neovisnosti, reklamira lijepa koljena i biserne zube.
Njena mama se zove Helena Lena Herc, a i njena kćerkica je Helena Lena Herc.
I oni će, svakako, jednom doći da se bućnu u ovo divno plavetno more.
Helena Lena Herc je ugledna kolumnistkinja mnogih ženskih magazina.
Veliki prijatelj ove male zemlje.
I Njegoševa tajna ljubavnica, kako je prošaptala u mikrofon, izazivajući oduševljenje u rashlađenoj kongresnoj sali.
Mladi državni sekretar joj prinosi sladoled u kristalnoj činiji.
Duhovito predlaže da Helenu Lenu Herc u Njegoševoj vladičanskoj stolici iznesu na Jezerski vrh.
Helena Lena Herc se ipak odlučila za vladin helikopter.
Krila su ti laka, a sjena preteška, moj Vladiko, ljupko je izgovorila na vrletnom crnogorskom jeziku cjelivajući postamnt karijatide na ulasku u mauzolej.
Sjedobradi patuljasti starac pod naherenom kamilavkom je zasuzio.
Njujork
Menhetn, olovnosivo jutro, vjetruške lebde nad okeanom dok zalivam pomorandže na terasi.
Opipavam ti nabrekle plodove.
I pomorandža ti je bila gorka moj Vladiko, pa si je jednog olovnosivog napuljskog jutra bijesno gnječio nježnom šakom.
Prskao je pomorandžin sok dok su se rasprskavali krvavi grozdovi u tvojim grudima.
Bolan i omršavio, zatamnjen sjenkom nadolazeće smrti, prolaziš kaldrmom.
A nekad se pod tobom ugibala i štajerska kobila.
Kažu, zvali su te princezin san.
Dok u Menhetnu, Bruklinu i Kvinsu gutaju smlačene instant-supe, zavaljena u svom ligeštulu na terasici-baštici ispijam podnevno crveno vino, oporo i mudro, zanosno i punokrvno kao što su i vinogradari-gorštaci iz crmničkih sela.
Bečke dame, vlažne su i izmučene bestijalnim mamuzama ludih snova.
Razmantijan, jašeš i mojim snovima, moj Vladiko, propinje se vranac pod Tobom dok okean rumenilom plavi moj Menhetn.
NJNJ
Pročitao sam još neke rečenice Helene Lene Herc.
Otputovala je danas natrag, u Njujork.
Crveni barjačići sa zlatnim obrubom i dalje landaraju na hotelskim jarbolima.
Avion se diže iznad zaliva.
Helena Lena Herc žuri svojoj Heleni, svojoj pomorandži na njujorškoj terasi.
Crveni barjačići me uspavljuju na vrelom pijesku.
Nemam ni volje ni snage da odem.
Nekada je i On plutao u prčanjskom plićaku.
