Kada je aktivnost uma pod kontrolom, um postaje kao čist kristal.
Kada postoji savršena tišina, vi ste unutra ukorenjeni i usredsređeni, sada posmatrate sve što se događa. Ptice pevaju, čuje se buka; prisutan je saobraćaj na putu, galama se čuje.
Isto je vaš unutrašnji saobraćaj tu iz uma – reči, misli, izvestan unutrašnji govor. Saobraćaj će se čuti, ali vi sedite mirno ne radeći ništa – suptilna ravnodušnost. Samo posmatrate ravnodušno. Ne brinete se na ovaj ili onaj način da li misli dolaze ili ne, za vas je to isto. Niste ni zainteresovani za njih, niti ste protiv njih.
Jednostavno sedite, a saobraćaj uma se odvija.
Ako možete sedeti ravnodušno… biće teško, trebaće vreme – ali jednom kada znate umešnost da budete ravnodušni… To nije tehnika, to je majstorija. Tehnika se može naučiti, majstorija se ne može naučiti. Jednostavno treba da sedite i osećate. Jednog dana u pravom trenutku kada ste mirni, odjednom znate kako se to dogodilo, kako ste postali ravnodušni. Barem za jedan trenutak saobraćaj je bio prisutan, a vi ste bili ravnodušni, i odjednom je nastupila velika udaljenost između vas i vašeg uma. Um je bio na drugom kraju sveta. Ova udaljenost pokazuje da ste bili u središtu tog momenta. Ako ste došli do osećaja ove veštine, onda u svako vreme, možete jednostavno skliznuti u središte. Možete navratiti i odmah nastupa ravnodušnost, neizmerna opuštenost vas okružuje. U toj ravnodušnosti vi ostajete nedirnuti umom. Postajete majstor.
Ravnodušnost je put da se postane majstor, i um je kontrolisan. Šta se onda događa?
Kada ste u središtu, pometnja uma iščezava. Pometnja je zato što ste na periferiji. Um nije stvarna pometnja; um plus vi na periferiji jeste pometnja. Kada se krećete prema unutra, ubrzo, vidite da um gubi svoju pometnju. Stvari se podešavaju, stvari dospevaju u red. Javlja se određen red.
Um postaje kao čist kristal.
Svi poremećaji, pometnje, svi prolasci kroz zamršene struje misli, stalože se. Vrlo je teško razumeti ovo da je čitava zbrka zbog vas što ste na periferiji. A vi, u vašoj ‘mudrosti’, pokušavate da izravnate pometnje ostajući tamo na periferiji.
Mnogo puta sam pričao jednu kratku priču. Buda je išao putem u podne kada je bilo vrlo toplo i osećao je žeđ. Rekao je svom sledbeniku Anandi: “Vrati se natrag. Upravo smo prešli malu rečicu na dve do tri milje. Donesi mi malo vode.” Tako se Buda odmarao ispod drveta a Ananda je otišao na rečicu po vodu. Ali tada je nastupila teškoća, jer upravo kada je prišao vodi, nekoliko volovskih kola je prelazilo preko nje. Rečica je bila vrlo plitka i mala. Usled prolaska volovskih kola, bila je vrlo prljava. Sva prljavština koja je bila na dnu izašla je na površinu – staro prljavo lišće, i sva druga prljavština. Voda nije bila za piće. Ananda je probao isto što biste vi probali – ušao je u rečicu i pokušao da je smiri kako bi voda opet postala bistra. Uprljao je još više. Šta da radi? Vratio se natrag i rekao: “Ta voda nije za piće, ali ja znam jednu reku napred. Otići ću i zahvatiti vodu iz nje.” Ali Buda je insistirao, rekao je: “Vrati se natrag, želim vodu iz te rečice.” Kada je insistirao, šta je Ananda mogao učiniti? Preko volje se vratio natrag. Odjednom je shvatio stvar, jer dok je stigao do rečice pola mulja se opet sleglo. Bez ikakvog pokušavanja da je izbistri, sama od sebe se izbistrila. Razumeo je stvar.
Tada je seo ispod drveta i posmatrao proticanje rečice, jer je još bila pola zamućena, nekoliko suvih listova je bilo još na površini. Čekao je. Čekao je, posmatrao i ništa nije činio. Ubrzo je voda postala kristalno bistra, suvo lišće je nestalo i prljavština se slegla na dno. Vratio se trčeći i plešući. Pao je pred Budinim stopalima i rekao: “Razumeo sam, to je ono što sam radio s mojim umom čitavog života. Upravo ću sada razborito sesti ispod drveta i pustiti struju uma da prolazi pored, neka se namiri sam od sebe. Sada neću skakati u struju i pokušavati da načinim stvari… neću pokušavati da ih dovedem u red. “
Niko ne može uvesti red u um. Samo uvođenje reda stvara haos. Ako možete posmatrati, čekati i gledati ravnodušno, stvari se uređuju same. Postoji određen zakon: stvari ne mogu ostati neuređene za dugo vreme. Ovaj zakon morate zapamtiti. To je jedan od temelja, vrlo bitan, da stvari ne mogu ostati u neuređenom stanju, jer neuređeno stanje nije prirodno. To je neprirodno. Uređeno stanje stvari je prirodno; a neuređeno stanje stvari nije prirodno. Dakle neprirodno se može dogoditi privremeno, ali ne može ostati zauvek. U vašoj žurbi, u vašem nestrpljenju, stvari možete učiniti gorim.
U Japanu imaju određenu metodu, u zen manastirima, za lečenje poremećenih ljudi.
Na Zapadnu nisu još mogli da otkriju ništa. Još uvek pipaju u mraku. Čak i običnim ludacima izgleda da se ne može pomoći. Psihoanaliza traje tri godine, pet godina, sedam godina. A onda takođe, iz toga se ništa mnogo ne postigne. Prekopate čitave Himalaje i ništa ne nađete, ništa iz toga ne proizađe. Samo vrlo bogati ljudi mogu to sebi priuštiti, kao luksuz.
Psihoanaliza je luksuz. Ljudi se hvale time da su bili na psihoanalizi kod sjajnog psihoanalitičara – neprekidno pet godina, kao da je to neko postignuće – a ništa se nije dogodilo. Ljudi idu od jednog psihoanalitičara do drugog.
U Japanu imaju vrlo jednostavnu metodu. Ako neko poludi dovode ga u manastir.
Imaju vrlo malu kolibu odvojenu od manastira, u uglu. Onda čoveka ostavljaju tamo. Niko nije mnogo zainteresovan za njega – nikada se mnogo ne interesujte za mahnitog, jer interesovanje postaje hrana, ludak želi pažnju čitavog sveta; zbog toga je lud. Na prvom mestu, on je lud jer zahteva pažnju. To ga je dovelo do ludosti.
Dakle, niko ne čini mnogo… Oni se brinu, ali ne iskazuju pažnju. Daju mu hranu i obezbeđuju mu udobnost, ali niko ne ide kod njega da razgovara. Čak i ljudi koji se staraju za hranu i druge potrebe ne govore s njim. Nije dozvoljen razgovor, jer lud čovek voli razgovor.
U stvari, previše razgovora ga je i dovelo do tog stanja.
To je upravo suprotno od psihoanalize; psihoanalitičar nastavlja da govori i dozvoljava pacijentu da govori satima, a ludi mnogo u tome uživaju – a neki tako pažljivo slušaju – to je lepo!
Osho
