Večiti nesporazum između mene i njih.
Pogrešno protumačenih odgovora.
Kad bol zavrišti a ja ga ućutkam jednim pokretom – da ne diše, ne gleda.
Šijem mu novu odeću vraćam u život.
A strepim da mi ga ne ukradu,
pretvore u veselog igrača,
u klovna,
u lice koje sam imala.
Ovako bolešljiva spremajući se na put
sa večitim nesporazumom
i neobjašnjivom radošću
što je samo moj.
Jasna Đurđić
