Poglavlje 4
NAĐI UVEK PRISUTNI CVET
Izlaganje 4. januara 1975. pre podne u Buddha dvorani.
Prvo pitanje:
Molimo vas, objasnite kako seme može procvetati bez vremenskog razmaka.
Seme može procvetati bez procepa, bez vremenskog razmaka, jer seme već cveta. Vi ste već ono što postajete. Da nije tako, onda se seme upravo sada ne bi moglo razviti u cvet.
Onda bi vreme bilo potrebno. Onda zen ne bi bio moguć. Onda bi samo Patanjđali bio put. Ako treba da postanete nešto, nužan će biti proces vremena. Ovo je poenta koju treba razumeti: svi oni koji su spoznali, takođe su spoznali da je takvo postajanje tokom vremena san. Vi već postojite; savršeni ste kakvi jeste.
Nesavršenstvo se javlja kada ste čvrsto uspavani. Cvet već cveta; samo su vaše oči zatvorene.
Ako seme nije stiglo do cvetanja, onda će mnogo vremena trebati, a to nije običan cvet: Bog će da se rascveta u vama. Onda čak ni večnost neće biti dovoljna, onda je to gotovo nemoguće. Ako tek treba da procvetate, onda je to gotovo nemoguće. To se neće dogoditi; to se ne može dogoditi. Biće potrebna večnost.
Ne, nije u tome stvar. To se može dogoditi upravo sada, baš ovog trenutka. Čak ni jedan trenutak ne mora da bude izgubljen. Nije stvar u tome da seme postaje cvet. Stvar je u otvaranju očiju. Vi možete sada odmah otvoriti svoje oči, i onda ćete otkriti da cvet uvek cveta. Nikada to nije bilo drugačije; nikada nije moglo biti drugačije.
Bog je uvek prisutan u vama; samo pogled i on je manifestovan. Nije on bio skriven u semenu; vi niste gledali u to. Dakle, samo toliko je potrebno – da pogledate u to. Šta god da ste vi, pogledajte u to, postanite svesni toga. Ne krećite se kao mesečar.
Zbog toga je saopšteno da su se mnogi zen majstori grohotom smejali kada su postali probuđeni. Njihovi učenici nisu mogli razumeti, njihovi saputnici nisu mogli razumeti šta se dogodilo. Zašto ludo urliču? Čemu taj smeh? Oni su se smejali zbog opšte besmislenosti. Tražili su ono što su već bili, trčali su za nečim što je već bilo u njima; tražili su nešto negde drugde što je bilo skriveno u samom tragaocu.
Tragalac je tražen; putnik je cilj. Ne treba da stignete negde drugde. Vi samo treba da stignete do sebe. Ovo se može dogoditi u jednom trenutku; čak i delić trenutka je dovoljan.
Ako seme treba da postane cvet, onda večnost nije dovoljna jer to je rascvetavanje Boga. Ako ste već Bog, onda samo pogledajte natrag, pogledajte unutra, tada se to može dogoditi. Onda čemu Patanjđali? Patanjđali je potreban zbog vas. Vama treba toliko mnogo vremena da izađete iz sna, treba vam toliko mnogo vremena da izađete iz vaših snova, tako ste mnogo angažovani u snovima, toliko ste mnogo uložili u svoje snove, zbog toga je potrebno. Vreme nije potrebno zato što seme treba da postane cvet; vreme je nužno jer ne možete otvoriti svoje oči. Sa zatvorenim očima ste toliko postali naviknuti, to je postala duboka navika. Ne samo to: vi ste sasvim zaboravili da zapravo živite sa zatvorenim očima.
Potpuno ste zaboravili to. Mislite: “O kakvoj besmislici govorite. Moje oči su već otvorene.” A vaše oči su zatvorene.
Ako ja kažem: “Izađite iz vaših snova,” vi odgovarate: “Ja sam već budan”, a to je takođe san. Vi možete sanjati da ste budni; možete sanjati da su vam oči otvorene. Onda će trebati mnogo vremena – ne zato što cvet još nije procvetao – već zato što je vama tako teško da se probudite. Ima mnogo ulaganja. Ova ulaganja moraju da se shvate. Ego je osnovno angažovanje. Ako otvorite svoje oči, vi nestajete. Otvaranje očiju izgleda kao smrt. To i jeste.
Tako vi govorite o tome, slušate o tome, razmišljate o tome, ali nikada ne otvarate oči, jer ako zaista otvorite oči takođe znate da ćete iščeznuti. Ko ćete onda biti? Niko i ništa. Ova ništavnost je prisutna kada otvorite oči; stoga je bolje verovati da su oči već otvorene, a vi ostajete neko.
Ego je prvi koji vas obavija u san. Ego može postojati samo dok ste uspavani, upravo kao što snovi mogu postojati dok ste uspavani. Ego može postojati samo dok ste uspavani – metafizički uspavani, egzistencijalno uspavani. Kad otvorite oči prvo vi iščezavate; onda se Bog pojavljuje: ovo je problem. Vi se bojite da ćete iščeznuti, ali to su ta vrata ka božanskom, slušali ste o tome, razmišljali ste o tome, ali nastavljate da odgađate – sutra, sutra i sutra.
Zbog toga je Patanjđali nužan. Patanjđali kaže da nije potrebno otvarati oči odmah, ima mnogo koraka. Možete izaći iz svog sna u koracima, u postepeno. Određene stvari radite danas, određene sutra, onda prekosutra, i to će dugo potrajati. Patanjđali privlači jer vam daje vreme da spavate. On kaže nije nužno da izađete iz spavanja odmah sada; samo okretanje će delovati. Onda odspavajte još malo; onda uradite nešto drugo. Tako malo po malo, postepeno…
On je sjajan nagovarač. On vas nagovara da izađete iz vašeg spavanja. Zen vas protrese da izađete iz vašeg spavanja. Zbog toga zen majstor može da vas udari u glavu; nikada Patanjđali. Zen majstor može da vas izbaci kroz prozor; nikada Patanjđali. Zato što zen majstor koristi šok tretman – možete udarcem biti izbačeni iz sna, dakle zašto nastavljati sa pokušajima i nagovarati vas? Zašto gubiti vreme?
Patanjđali vas približava postepeno. Izvodi vas van a da vi čak niste ni svesni šta on radi. On radi kao majka, ali obrnuto. Majka nagovara dete na spavanje. Može da peva uspavanku, dopušta detetu da oseća da je ona tu, da ne treba da se plaši. Ponavljajući stalno isti stih, dete se oseća namamljeno u san. Ono pada u san držeći ruku svoje majke. Ne mora da brine. Majka je tu i ona peva, a pevanje je lepo! Majka ne kaže: “Idi da spavaš,” jer će to ometati odlazak u san, uznemiriti. Ona jednostavno nagovara indirektno. Onda, ubrzo izvlači svoju ruku, pokriva dete ćebetom, izlazi iz sobe, i dete je brzo uspavano.
Isto čini Patanjđali u obrnutom smeru. On vas postepeno izvodi iz vašeg sna. Zbog toga je vreme potrebno; inače cvet već cveta. Pogledajte: on je već tu. Otvorite oči i on je tu, otvorite vrata i on stoji tamo čekajući vas. On je uvek tamo stajao.
To zavisi od vas. Ako želite šok tretman, onda je zen staza. Ako želite vrlo postepen proces, onda je joga put. Birajte! U biranju ste vi takođe vrlo varljivi. Pitate me: “Kako mogu da izaberem?” Ovo je takođe trik. Sve je jasno. Ako vam treba vreme, izaberite Patanjđalija.
Ako se plašite šokova, izaberite Patanjđalija. Ali izaberite! Inače, ako ne izaberete, to će
postati odlaganje. Onda kažete: “Teško je izabrati”, a dok ne izaberete kako se možete
pokrenuti?
Šok tretman je trenutan. On vas odmah spušta na zemlju. Moje vlastite metode su šok tretman. One nisu postepene. Sa mnom se možete nadati da postignete u ovom životu; sa Patanjđalijem mnogo života će vam trebati. Sa mnom se takođe možete nadati da postignete baš sada, ali imate mnogo stvari da uradite pre nego što postignete.
Vi znate da će ego nestati, vi znate da će seks nestati. Tada nema mogućnosti za seks, jednom kada postignete; to postaje apsurdno, smešno. Tako vi mislite: “Još malo. Šta je pogrešno u čekanju? Pustite me da uživam još malo.”51 Ljutnja neće biti moguća, nasilje neće biti moguće, ljubomora neće postojati; posesivnost, manipulacija… sve to će nestati.
Vi iznenada osećate: “Ako sve ovo iščezne, šta ću onda ja biti?” – jer vi niste ništa do kombinacija svega ovoga, svežanj svega ovoga, i ako sve ovo nestane, preostaje samo nepostojanje, ništavilo. To nepostojanje vas užasava. To izgleda kao bezdan. Želeli biste da zatvorite svoje oči i sanjate još malo, upravo kao što se ujutru probudite ali biste želeli da se okrenete na stranu barem pet minuta i još malo sanjate, jer to je tako lepo.
Jedne noći Mula Nasrudin je probudio svoju ženu i rekao joj: “Donesi mi odmah naočare. Imao sam tako lep san, a još više je obećano.” Želje nastavljaju da vam obećavaju – uvek se više obećava – i one kažu: “Uradite ovo i ono, zašto da se žurite kada je prosvetljenje uvek moguće? Možete ga postići bilo kada; nema potrebe za žurbom. Možete to odlagati. To je pitanje večnosti, briga večnosti; zašto ne uživati ovog trenutka?
Osho
