Prohtela mu se sreća,
prohtela mu se istina,
prohtela mu se večnost,
gledajte ga!
Jedva razlikovao san od jave,
jedva shvatao, da je on baš on,
jedva je rukom poreklom od peraja izglačao
kresivo i raketu,
lako potopljiv u kašičicu okeana,
čak premalo smešan, da bi zasmejavao prazninu,
samo očima vidi,
samo ušima čuje,
rekord njegovog govora zapovedni način,
razumom kudi razum,
rečju: tako reći niko,
ali sloboda mu je u glavi, a sveznanje i biće
van nemudrog mesa,
gledajte ga!
Jer, čini se da postoji,
stvarno se dogodio
pod jednom od provincijskih zvezda.
Na svoj način životan i krajnje pokretan.
S obzirom na ništavan izrod kristala –
prilično ozbiljno začuđen.
S obzirom na teško detinjstvo i obaveze prema stadu –
prilično pojedinačan.
Gledajte ga!
Samo tako dalje, dalje, makar na trenutak,
makar u magnovenju male galaksije!
Neka bar uopšteno pokaže
šta je, kad već postoji.
A – istrajan je.
Istrajan, priznati treba, veoma.
S onom minđušom u nosu, u onoj togi, u onom džemperu.
Da umreš od smeha, bilo kako da bilo.
Kukavac sinji.
Pravi čovek.
