Knjiga dana Narodne biblioteke Srbije
Žak Ransijer, filozof, profesor estetike i politike na Univerzitetu Pariz VIII, u svojoj knjizi Filmska fabula analizira različite oblike sukoba dveju različitih poetika koji čini srž samog filma. Između sna Žana Epstena i enciklopedije oslobođene svih iluzija Žan-Lika Godara, između zbogom, pozorištu i dobar dan, televizijo, prateći Džemsa Stjuarta po američkom zapadu ili Žila Deleza po njegovoj zemlji koncepata, Ransijer dokazuje da je filmska fabula, u stvari, uvek nedosegnuta, osujećena fabula. Svojom nedosegnutošću ona briše granice između dokumenta i fikcije. Kao san umetnika 19. veka, fabula priča priču o 20. veku.
„Devojčica i njen ubica zagledani u izlog, crna silueta koja silazi stepeništem, iscepana suknja kolhoznice, žena koja trči u susret mecima: filmske slike koje nose potpis jednog Langa, Murnaua, Ajzenštajna ili Roselinija, istovremeno ikonizuju film i skrivaju sve njegove paradokse. Umetnost je uvek i ideja i san o umetnosti. Filozofija je već promislila poistivećivanje želje za umetnošću i nepristrasnog pogleda stvari, pozorište i roman to su pokušali na neki svoj način. Međutim, film je to njihovo očekivanje ispunio tek po cenu osujećivanja te istovetnosti. Dvadesetih godina prošlog veka na film je gledano kao na novi jezik novonastalih čulnih ideja koji je raskidao sa ranijom umetnošću priča i likova. Ali, film će ponovo uspostaviti iste, u književnosti i slikarstvu jednom već razbijene, intrige, tipove i žanrove.”
