Možda se nijedna druga vrsta intimnosti ne može uporediti s
dva pogleda koja se susreću sa istom sigurnošću i odlučnošću i jednostavno
odbijaju da se puste.
Ne možes da mi kažeš da priroda nije čudo! Nemoj mi reći da svet nije
bajka.Onaj ko to nije uvideo, možda neće ni shvatiti pre nego što bajka već
bude pri kraju. Naime, tada dobijamo još jednom, priliku da skinemo povez sa očiju,da
protrljamo oči od iznenađenja, priliku da se prepustimo tom čudu s kojim se
tada opraštamo i napuštamo ga. Niko se ne oprašta, gušeći se u suzama, od
Euklidove geometrije ili periodičnog sistema elemenata. Opraštamo se od sveta,
od života, od bajke. A opraštamo se i od malog broja ljudi koji su nam zaista
dragi.
Svemir je možda star petnaest milijardi godina. A ipak, niko još nije uspeo da
otkrije kako je stvoren. Živimo zajedno u jednoj velikoj bajci za koju niko ne
zna šta je. Plešemo, igramo se, čavrljamo i smejemo se u svetu čiji postanak ne
mozemo da shvatimo. Taj ples i igra su muzika života. Pronaćićeš je svuda gde
ima ljudi, baš kao što postoji šum u svakom telefonu.
Justejn Gorder
