Piše: Dubravka Lakić
Na opšte iznenađenje žiri braće Koen proglasio za najbolji francuski film „Dipan” Žaka Odijara, ali je pravda stigla u vidu nagrada Laslu Nemešu, Hu Šijao Šjenu i Jorgosu Lantimosu
Francuski početak i hiperfrancuski kraj 68. Kana. U sredini, čak 10 filmova u glavnom takmičarskom programu (od ukupno 19) koje su ili režirali ili producirali Francuzi. Nema šta, ova kanska godina je protekla u znaku dominacije francuskih filmova i neke vrste „lokalpatriotizma” kojim je pokazana snaga francuske nacije koja nije pognula glavu posle nedavnog ekstremističkog napada u Parizu.
U prilog tome ide i najveće kansko iznenađenje – odluka žirija, predvođenog američkom braćom Koen, da „Zlatnu palmu” za najbolji film dodele francuskom „Dipanu” Žaka Odijara izazvala je burne reakcije. S razlogom. Uz uvažavanje Odijarovog truda, njegova priča o tamilskim tigrovima, imigrantima, iz građanskim ratom pokošene Šri Lanke, koji pokušavaju da nastave život u Parizu, daleko je ispod njegovog kultnog filma „Prorok”. Recimo, i daleko ispod filmova „Mladost” Paola Sorentina ili „Moja majka” Nanija Moretija, koji su nepravedno izostali iz ovogodišnjeg „špila karata” kanskog žirija.
No, pravda je ipak stigla u vidu nagrade Gran pri uručene mađarskom debitantu Laslu Nemešu za „Šaulovog sina”, najubedljiviji film ovogodišnjeg Kana. Filmsku priču o holokaustu i užasima u logoru Aušvic, koji se nikada ne smeju zaboraviti, Nemeš je pretvorio u film koherentne i rigorozno procesuirane režije i vizuelne moći, s prizorima koji kao da su izašli iz Danteovog pakla, postavljenih kroz optički sužene kadrove. Nemešovom filmu dodeljena je i nagrada kritičarskog žirija Fipresci za najbolji film na festivalu…
Pretpostavljalo se da kanski žiri ne može mimoići ni kineskog autora Hu Šijao Šjena (Tajvan). I nije. Nagrada za najbolju režiju otišla je u ruke upravo njemu, za epski film epohe „Atentator”, uzbudljivi dokaz da pravi film još postoji i da film još može biti vrhunska umetnost! Vizuelno, ovo je remek-delo, jedan od likovno najnadmoćnijih filmova ikada snimljenih.
Nagrada žirija (Prix du jury) zasluženo je otišla u ruke grčkom reditelju Jorgosu Lantimosu za film „Jastog” kojim je osvežio ovogodišnji takmičarski program. Reč je o crnoj komediji koja je, uprkos svoj jezi i morbidnostima, prilično zabavna i dobro kontaktira s publikom. „Jastog” je snimljen u Irskoj, na engleskom jeziku i uz učešće slavnih glumačkih imena poput Kolina Farela, Rejčel Vajs, Lee Sejdu. Lantimos nudi priču o nesvakidašnjem „logoru” u bliskoj budućnosti u kojoj vladaju totalitarna pravila po kojima su ljudi prinuđeni da žive u parovima, film u kojem se ogoljavaju društvene konvencije, a bračne i polne komunikacije dovode do totalnog apsurda…
„Palmu” za najbolju mušku ulogu osvojio je francuski glumac Vinsent Lindon za svoj doprinos francuskom filmu „Zakon tržišta” Stefana Brizea, u liku upravo otpuštenog pedesetogodišnjaka, u još jednom od mnogih socijalno angažovanih filmskih dela viđenih u ovom festivalskom izdanju čvrsto okrenutom realnosti.
Nagrada za najbolju žensku ulogu dodeljena je ravnopravno. Jedna „palma” otišla je u ruke francuske glumice (i rediteljke) Emanuel Berko, koja je ostvarila izvrsnu ulogu potčinjene žene u inače osrednjem filmu „Moj kralj” rediteljke (i glumice) Majven („Policija”). Inače, filmom „Glavu gore” koji je potpisala kao rediteljka, Emanuel Berko je imala čast da otvori 68. Kan i da bude jedna od tri francuske rediteljke u zvaničnom programu festivala.
Druga ravnopravna „palma” za najbolju glumicu dodeljena je Runi Mari za ulogu Tereze u filmu „Kerol” koji je američki reditelj Toda Hajnesa radio prema romanu Patriše Hajsmit „Cena soli”. Na ovaj način je namiren i Hajnesov „Kerol”, koji je bio najveći anglosaksonski favorit festivala…
I nagrada za najbolji scenario spada u jedno od neprijatnijih festivalskih iznenađenja. Osvojio ju je scenarista i reditelj Majkl Franko za meksički film „Hronika”. Snimljen na engleskom jeziku, s američkim glumcima i Timom Rotom u ulozi bolničara koji se brine o pacijentima u termalnoj fazi, sklapajući s njima snažna prijateljstva. Film je bio prikazan u samom finišu festivala i nije osvojio prevelike simpatije. Zahvaljujući na nagradi, Franko je izjavio da je ideja za ovaj film nastala i razvijala se u Kanu u kojem je učestvovao pre nekoliko godina u programu „Izvestan pogled”…
Predsednica žirija za takmičarski program debitantskih filmova u Kanu, francuska glumica Sabin Azema, nagradu „Zlatna kamera” uručila je Sezaru Agustu Okevedu za kolumbijsko-francuski film apokaliptičke vizije „Zemlja i senka”. Inače, u selekciji debitantskih dugometražnih igranih filmova na 68. Kanskom festivalu našlo se 17 filmskih naslova iz svih festivalskih selekcija, a među njima je bio i vrlo dobro primljen srpski film „Panama” Pavla Vučkovića. Posle već dve osvojene kanske nagrade za studentske filmove, naš mladi autor učvrstio je sada svoje ime u istoriji ove prestižne manifestacije (već trostruko učešće).
„Zlatnu palmu” za najbolji kratki film predsednik žirija ove selekcije, mauritanski reditelj Abdelrahman Sisako („Timbuktu”), uručio je Eliju Dageru za film „Talasi”.
Najdirljiviji deo svečane večeri na velikoj sceni Teatra Limijer bio je onaj kada je legendarnoj francuskoj rediteljki Anjes Vardi, „majci francuskog novog talasa”, uručena „Zlatna palma” za životno delo, koju su do sada primili još jedino Vudi Alen (2002), Klint Istvud (2009) i Bernardo Bertoluči (2011)…
Samo veče pre, u dvorani Teatra Debisi, žiri kojim je predsedavala glumica i rediteljka Izabela Roselini za najbolji film ovog programa proglasio je „Ovnove” islandskog reditelja Grimura Hakonarsona, dok je Nagrada žirija pripala hrvatskom filmu „Zvizdan” Dalibora Matanića, snimljenom u manjinskoj koprodukciji sa Slovenijom i Srbijom (Nenad Dukić i Miroslav Miša Mogorović). Ovakav uspeh hrvatskoj kinematografiji nije se dogodio u poslednjih 39 godina. Matanićev deveti film u karijeri uspešno je izveden triptih o zabranjenoj ljubavi između hrvatskih i srpskih parova iz nedavne istorije dva susedna sela – hrvatskog i srpskog, opterećena sukobima, netrpeljivošću i netolerancijom. Film je sniman na lokacijama u Kninu i okolini…
Za samo zatvaranje festivala odabran je još jedan francuski film – dugometražni dokumentarni „Led i nebo” autora Lika Žakea, kojim je festival želeo da skrene pažnju na globalno zagrevanje Zemlje… Svetska prava za najveći broj filmova u glavnom takmičarskom programu ima – pogodite ko? Pa, francuski „Vajld banč”. Bez njega Kan poslednjih godina kao da ne može…
Dubravka Lakić
objavljeno: 24.05.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zlatna-palma-ostala-u-Francuskoj.sr.html
