Poglavlje 7
PREPREKE ZA MEDITACIJU
Izlaganje 7. januara 1975. u dvorani Buda.
I, 30: vyadhistyana samšaya pramadalasya viratibhranti daršana labhabhumikatvanavastihitatvani cittavikšepdste ‘ntarayah.
Humoralni poremećaji (vyadhi), malodušnost, sumnjičavost, nehaj, tromost, nezajažljivost, pomućenost uviđanja (bhrantidaršana), nemoć da se napreduje [na putu ka konačnom cilju], nesposobnost da se [ono dostignuto] održi – [sve to] su [oblici] duševne neusredsređenosti (cittavikšepa). To su te »smetnje« [o kojima je reč u prethodnom aforizmu].
I, 31: duhkha daurmana syanga mejayatva švasaprašvasa vikšepa sahabhuvah.
Opšta nelagodnost (duhkha), nezadovoljstvo, uznemirenost, neuravnoteženost udaha i izdaha prate pomenutu neusredsređenost.
I, 32: tatpratišedharthamekatattvabhyasah.
Da bi otklonio ove [prepreke joginu se preporučuje] »praktikovanje [unutrašnjeg] objedinjavanja» (ekatattvabhyasa).
Patanjđali veruje – i ne samo da veruje, on takođe zna – da je zvuk osnovni element egzistencije. Isto kao što fizičari kažu da je elektricitet osnovni elemenat, yogini kažu da je zvuk osnovni elemenat. Oni se slažu jedni s drugima na suptilan način.
Fizičari kažu da zvuk nije ništa do modifikacija elektriciteta, a yogini kažu da elektricitet nije ništa drugo do modifikacija zvuka. Onda su i jedni i drugi u pravu. Zvuk i elektricitet su dva oblika jedne pojave i, po meni, taj fenomen još nije poznat i neće ikada biti poznat. Bilo šta da znamo to će biti samo modifikacija toga. To možete nazvati elektricitetom, možete to zvati zvukom, možete to nazvati vatrom kao Heraklit, možete to nazvati vodom kao Lao Ce; to zavisi od vas. Ali to su sve modifikacije – oblici bezobličnog. To bezoblično će uvek ostati nepoznato.
Kako možete znati bezoblično? Znanje je moguće samo kada postoji oblik. Kada nešto postane vidljivo, onda to možete znati. Kako možete nevidljivo načiniti objektom saznanja?
Sama priroda nevidljivosti je da on ne može biti opredmećen. Ne možete ga označiti, ni gde je, ni šta je. Samo nešto vidljivo može postati objekt saznanja.
Dakle, kad god je nešto znano, to će biti samo modifikacija nepoznatog. Nepoznato ostaje nepoznato. To je nesaznatljivo. Dakle, od vas zavisi šta nazivate time, i zavisi od namene koju ćete tome dati. Za yogina elektricitet nije relevantan. On deluje u unutrašnjoj laboratoriji bića. Tamo je zvuk mnogo važniji, jer kroz zvuk on može promeniti unutra mnoge pojave i, kroz zvuk, može takođe promeniti unutrašnji elektricitet. Yogini to nazivaju pranom – unutrašnjom bioenergijom ili bio-elektricitetom. Kroz zvuk to može odmah biti promenjeno.
Zbog toga, kada slušate klasičnu muziku osećate da vas izvesna tišina okružuje: unutrašnja energija vašeg tela je promenjena. Slušajte ludog čoveka i vi ćete osetiti da takođe postajete ludi: jer je telesni elektricitet ludog čoveka u haosu a njegove reči i zvukovi prenose taj elektricitet vama. Ako sedite sa prosvetljenim čovekom, odjednom ćete osetiti da se unutra u vama sve događa u ritmu. Iznenada ćete osetiti kako se javlja u vama drugačiji kvalitet energije.
Zbog toga Patanjđali kaže da ponavljanje Aum i meditacija na Aum uništava sve prepreke. Šta su prepreke? Sada on opisuje svaku prepreku, i kako se one mogu uništiti ponavljanjem zvuka Aum i meditirajući na njemu; što ćemo mi morati pažljivo da proučimo.
Bolest, malaksalost, sumnja, nemar, lenjost, senzualnost, obmana, nemoć i nestabilnost, prepreke su koje remete um.
Uzećemo svaku od njih; na primer bolest. Za Patanjđalija bolest (disease) znači “disease.”
To je ne-ritmički tok vaše unutrašnje bio-energije. Osećate se neudobno. Ako se ova neudobnost, ova bolest nastavi, pre ili docnije obuzeće vaše telo. Patanjđali se sasvim slaže sa akupunkturom, a u Sovjetskoj Rusiji čovek po imenu Kirlian apsolutno bi se složio sa Patanjđalijem. Sva tri pravca… Akupunktura nije zainteresovana za prosvetljenje, ali joj je važno kako telo postaje bolesno, kako dolazi do bolesti. Ona je ustanovila sedam stotina tačaka na telu, gde unutrašnja bioenergija dodiruje fizičko telo – te dodirne tačke – njih sedam stotina svuda su po telu.
Kad god elektricitet ne kruži u ovih sedam stotina tačaka – ima nekih prekida, nekoliko tačaka više ne funkcioniše, kroz nekoliko tačaka elektricitet se više ne kreće, postoje blokade, elektricitet je presečen, ne kruži – onda dolazi do bolesti. Tako akupunktura veruje da bez ikakvih lekova, bez ikakvog tretmana, ako dozvolite bioenergiji da teče u krugu, bolest iščezava. A za pet hiljada godina… akupunktura je rođena približno kada je Patanjđali bio živ.
Kao što sam vam rekao, pre dve hiljade i pet stotina godina nastupio je vrhunac ljudske svesti. To se dogodilo u vreme Bude; u Kini Lao Ce, Čuang Ce, Konfučije; u Indiji Buda, Mahavira i drugi; u Grčkoj Heraklit, Platon i Sokrat; u Iranu Zaratustra: tada se desio vrhunski fenomen. Sve religije koje sada vidite u svetu potiču iz tog trenutka ljudske svesti. Iz tog vrha, tog Himalaja, reke svih religija su potekle za ove dve hiljade petsto godina.
Pored toga, dve hiljade petsto godina pre Bude, desio se isti vrhunski fenomen.
Patanjđali, Rišab – začetnik Đainizma – Vede, Upanishade, akupunktura u Kini, yoga u Indiji i tantra; sve se to dogodilo. Oni su dostigli vrhunac. Nikada taj vrhunac nije prevaziđen. Iz te davne prošlosti, pet hiljada godina unatrag, yoga, tantra, akupunktura su potekli kao reke.
Postoji određena pojava koju Jung zove “sinhronicitet”. Kada određeni princip nastane, ne postaje samo jedna osoba svesna toga – već mnogi na zemlji, kao da je cela zemlja spremna to da primi. Priča se da je Ajnštajn rekao: “Da ja nisam otkrio teoriju relativiteta, za jednu godinu neko drugi bi je otkrio.” Zašto? Jer mnogi su ljudi u svetu radili u istom pravcu.
Kada je Darvin otkrio teoriju evolucije da se čovek razvio od majmuna, da postoji neprekidna borba za preživljavanje jačeg, drugi čovek – Wallace Russell – isto je to otkrio. On je bio na Filipinima, i bili su takođe prijatelji, ali za mnogo godina nisu znali na čemu drugi radi. Darvin je radio dvadeset godina neprekidno, ali je on bio lenj čovek. Imao je mnoge fragmente i sve je bilo spremno, ali od toga nije načinio knjigu koju bi predstavio naučnom društvu tog vremena.
Prijatelji su govorili: “Uradi to. Inače neko drugi će to uraditi.” Onda je jednog dana primio pismo sa Filipina u kome je Rasel izložio celu teoriju. On mu je bio prijatelj, ali su obojica radili odvojeno. Nikada nisu znali da obojica rade na istom istraživanju. Tada se uplašio, šta da radi! Zato što može postati pronalazač, a već dvadeset godina zna princip istraživanja. Požurio je, na neki način rukovođen tom situacijom da napiše izveštaj, da predstavi istraživanje naučnom društvu.
Posle tri meseca, svi su postali svesni da je Rasel to takođe otkrio. Rasel je takođe bio veoma divna osoba. Objavio je da otkriće pripada Darvinu, budući da je dvadeset godina istraživao, bez obzira da li to prezentirao ili ne… Ipak on je pronalazač.
A to se dešava mnogo puta. Iznenada misao postaje vrlo upadljiva, značajna, kao da misao pokušava negde da stvori zametak. A običaj je prirode, da nikada ne preuzima rizik.
Jedan čovek može da ne uspe, da ne postigne cilj; onda mnogi ljudi moraju pokušati. Priroda nikada ne rizikuje. Drvo će baciti milione semenki. Jedna semenka može da ne uspe, možda neće pasti na pravo tle, može biti uništena, ali milioni semenki – ne postoji mogućnost da sve semenke budu uništene.
Osho
