Čuo sam: čovek je ušao u jedan auto-park. Bio je u vrlo smešnom položaju. Izgledalo je skoro nemoguće kako je hodao, jer se bio pogurio kao da vozi auto. Ruke su mu se na nekom nevidljivom volanu pokretale, a noga na nevidljivom gasu; a on je hodao. A to je bilo tako teško, skoro nemoguće, kako je on hodao. Gomila se sakupila tu. On je radio nešto nemoguće. Oni su pitali pratioca: “Šta se dešava? Šta ovaj čovek radi?”
Taj pratilac je rekao: “Ne pitaj glasno. Čovek je u svojim prošlim voljenim kolima. Bio je jedan od najboljih vozača. On je čak dobio nacionalnu nagradu na auto trkama. Ali sada, usled nekog mentalnog nedostatka, on se srozao. Nije mu dozvoljeno da vozi kola, što mu je inače baš stari hobi.”
Iz gomile su rekli: “Ako znate to, onda zašto mu to ne kažete, kažite mu: “Nemate auto, šta radite ovde?” Čovek je odgovorio: “To je ono zbog čega ja kažem: “Ne govorite naglas.” Ja ne mogu to učiniti, jer mi on daje jedan rupi dnevno da operem kola. Zato mu ne mogu to reći: “Vi nemate kola”. On će parkirati kola, a onda ću ih ja oprati.”
To ulaganje od jednog rupija, stečena korist, postoji. Imate mnogo stečenih koristi u vašoj nevolji takođe, u vašem bolu takođe, u vašoj bolesti takođe. A stalno govorite: “Mi ne želimo to. Mi ne želimo da budemo ljuti, ne želimo da budemo ovo i ono.” Ali dok ne dođete do uvida kako su se sve te stvari dogodile vama, dok ne uvidite ceo obrazac, ništa se ne može promeniti.
Najdublji obrazac uma je želja. Vi ste ono što jeste jer imate određene želje, grupu želja. Patanjđali kaže: “Prva stvar je nevezivanje.” Odbacite sve želje; ne budite vezani. A onda, abhyasa.
Na primer, neko dođe kod mene i kaže: “Ne želim da sakupljam više masti u svom telu, ali nastavljam da jedem. Ja želim da prestanem, ali nastavljam da jedem.”
Željenje je površinsko. Postoji obrazac unutra, zašto on jede više i više. Čak i ako prestane za nekoliko dana, onda opet s više ukusa on jede. I on će sakupiti veću težinu nego što je izgubio kroz nekoliko dana posta ili dijete. A to se dešavalo neprekidno, godinama. To nije pitanje da se jede manje. Zašto on jede više? Telu to ne treba, onda negde u umu hrana je postala zamena za nešto.
On se možda boji smrti. Ljudi koji se boje smrti jedu više jer jedenje izgleda da je osnova života. Što više jedete više živite. Ovo je aritmetika u njihovom umu. Jer ako ne jedete vi umirete. Dakle ne jedenje je ekvivalentno smrti, a više jedenja je ekvivalentno sa više života. Dakle, ako se bojite smrti vi ćete jesti više, ili ako vas niko ne voli vi ćete jesti više.
Hrana može postati zamena za ljubav, jer dete u početku, dolazi do toga da poveže hranu i ljubav. Prva stvar za koju će dete biti svesno jeste majka, hrane od majke i ljubavi od majke. Ljubav i hrana ulaze u njegovu svest istovremeno. A kad god majka voli, ona daje više mleka. Dojka se daje srećno. Ali kad god je majka ljuta, nije milostiva, ona otrgne dojku.
Hrana se uklanja kad god majka ne voli; hrana se daje kad god ona voli. Ljubav i hrana postaju jedno. U umu, u dečjem umu, oni postaju udruženi. Tako, kad god dete dobije više ljubavi, ono će smanjiti svoju hranu, jer ljubavi je toliko mnogo da hrana nije nužna. Kad god nema ljubavi, ono će jesti više jer ravnoteža mora da se održava. Ako uopšte nema ljubavi, onda će ono samo puniti svoj stomak.
Možete biti iznenađeni – kad god su dve osobe u ljubavi, one izgube debljinu. Zbog toga devojke postaju deblje onog momenta kada se udaju. Kada je ljubav utvrđena brakom, započinju da se debljaju jer ljubav i svet ljubavi je, na neki način, okončan.
U zemljama gde više preovlađuju razvodi, žene pokazuju bolje figure. U zemljama gde razvodi nisu rasprostranjeni, žene ne brinu o svojim figurama, jer ako je razvod moguć onda će žena morati da nađe nove ljubavnike i svesno ističe svoju figuru. Traganje za ljubavlju pomaže telesnoj pojavi. Kada je ljubav utvrđena, ona je dovršena u životu. Ne treba da brinete o telu; ne treba uopšte da brinete o njemu.
Dakle, ova osoba se možda boji smrti; možda ona nije u nekoj dubokoj, intimnoj ljubavi s nekim. A ovo dvoje su opet povezani. Ako ste u dubokoj ljubavi, vi se ne bojite smrti. Ljubav je tako ispunjavajuća da ne brinete šta će se dogoditi u budućnosti. Ljubav sama je ispunjenje. Čak i ako smrt dođe, ona može biti dobrodošla. Ali ako niste u ljubavi, onda smrt kreira strah; jer vi niste čak ni voleli još, a smrt se približava. Smrt će se desiti i više neće biti vremena i nema budućnosti posle nje.
Ako ne postoji ljubav, straha od smrti će biti više. Ako ima ljubavi, manje je straha od smrti. Ako ima potpune ljubavi, smrt potpuno iščezava. Ovo je sve povezano unutra. Čak i vrlo jednostavne stvari su duboko ukorenjene u većim obrascima.
Osho
