Druga sutra:
One su ispravno znanje, pogrešno znanje, imaginacija (mašta), spavanje i pamćenje.
(I, 6)
Prvo je pramana, ispravno znanje. Sanskritska reč pramana je vrlo duboka i zaista ne može biti prevedena. Ispravno znanje je upravo senka, nije tačno značenje, jer ne postoji reč kojom može da se prevede pramana. Pramana dolazi od korena prama. Mnoge stvari treba shvatiti u vezi toga.
Patanjđali kaže da um ima sposobnost. Ako je ta sposobnost usmerena pravilno, onda sve što se zna jeste istinito; to je samo-očevidno istinito. Mi nismo svesni o tome jer nikada to nismo koristili. Ta sposobnost je ostala neiskorišćena. To je kao… Soba je mračna, vi uđete unutra, imate baklju, ali je ne koristite – tako da soba ostaje mračna. Stalno se spotičete na stvarima, na stolu, na stolici, a imate baklju, ali baklja mora da se upali. Kada jednom upalite baklju, odmah tama iščezava. I gde god je baklja okrenuta vi znate. Barem to mesto postaje očigledno i jasno.
Um ima sposobnost za pramanu, za ispravno znanje, za mudrost. Jednom kada znate kako da ga upalite, onda gde god da usmerite to svetlo, samo pravo znanje se otkriva. Bez takvog znanja, šta god da znate biće pogrešno.
Um ima sposobnost za pogrešno znanje, takođe. To pogrešno znanje se naziva na sanskritu viparyaya – lažno, mithya. I vi imate tu sposobnost takođe. Uzmete alkohol. Šta se dešava? Ceo svet postaje viparyaya; ceo svet postaje lažan. Počinjete da vidite stvari koje ne postoje.
Šta se dogodilo? Alkohol ne može stvoriti stvari. Alkohol čini nešto unutar vašeg tela i mozga. Alkohol započinje da deluje na centar koji Patanjđali zove viparyaya. Um ima centar koji može izokrenuti sve. Jednom kada taj centar započne da funkcioniše, sve je izokrenuto.
Podsetio sam se na… Jednom se dogodilo da su Mula Nasrudin i njegov prijatelj pili u krčmi. Izašli su sasvim pijani, a Nasrudin je bio stari, iskusni pijanac. Drugi je bio nov, tako da je bio više obuzet pijanstvom. Pitao je: “Sada ne mogu videti, ne mogu čuti, ne mogu čak ni hodati valjano. Kako ću stići do kuće? Kaži mi Nasrudine, molim te pokaži mi put. Kako mogu stići do moje kuće?” Nasrudin je rekao: “Prvo kreni. Posle mnogo koraka doći ćeš do mesta gde postoje dva puta: jedan ide desno, drugi ide levo. Ti idi na levo jer onaj koji vodi na desno ne postoji. Ja sam bio mnogo puta na tom desnom takođe, ali sam sada iskusan čovek. Videćeš dve staze. Odaberi levu, nemoj izabrati desnu stazu. Ta desna ne postoji. Mnogo puta sam išao njom, a onda nikada da stigneš, nikada ne stigneš svojoj kući.”
Jednom je Nasrudin učio svog sina prvoj lekciji iz pijanstva. Rekao mu je… Sin je pitao, on je bio radoznao. Pitao je: “Kada čovek treba da prestane?” Nasrudin je odgovorio: “Pogledaj na onaj sto. Četiri osobe sede tamo. Kada počneš da vidiš osam, prestani!” Mladić je rekao: “Ali oče, tamo samo dve osobe sede!”
Um ima dar. Taj dar funkcioniše kada ste pod bilo kojim uticajem droge, bilo kakvog opojnog sredstva. Tu sposobnost Patanjđali zove viparyaya, pogrešno znanje, centar izopačavanja.
Tačno nasuprot njemu postoji centar koji ne znate. Tačno naspram njega postoji centar. Ako meditirate duboko, smireno, drugi centar će početi da funkcioniše. Taj centar se naziva pramana, ispravno znanje. Kroz funkcionisanje tog centra, sve što znate jeste ispravno.
Nije pitanje šta znate, nego je pitanje odakle znate.
Zbog toga su sve religije bile protiv alkohola. To nije na nekoj moralnoj osnovi, ne! To je zato što alkohol utiče na centar izopačavanja. A svaka religija je za meditaciju, jer meditacija znači stvaranje sve više i više smirenosti, više i više postajete tihi.
Alkohol uvek čini sasvim suprotno, čini vas sve više i više potresenim, uzbuđenim, smetenim. Drhtanje ulazi u vas. Pijanica ne može čak ni hodati kako valja. Njegova ravnoteža je izgubljena. Ne samo u telu, već je i u umu.
Meditacija znači sticanje unutarnje ravnoteže. Kada steknete unutarnju ravnotežu i nema drhtanja, celo telo i um postaju smireni, onda centar ispravnog znanja počinje da funkcioniše. Kroz taj centar sve što se saznaje jeste istinito.
Gde ste vi? Vi niste alkoholičari, niste meditanti, morate biti negde između njih. Vi niste ni u jednom centru. Vi ste između ova dva centra, pogrešnog znanja i ispravnog znanja.
Zbog toga ste zbunjeni.
Ponekad imate letimično sagledavanje. Naginjete malo prema centru ispravnog znanja, onda određena letimična sagledavanja vam dolaze. Naginjete se prema centru koji je izopačavanje, onda izopačenost ulazi u vas. I sve je pomešano, vi ste u haosu. Zbog toga, ili ćete morati da postanete meditanti ili ćete morati da postanete alkoholičari, jer pometnje je previše. I to su ta dva puta.
Ako izgubite sebe u opijenosti, onda ste u spokojstvu. Barem ste zadobili centar – možda onaj sa pogrešnim znanjem, ali ste usredišteni. Čitav svet može reći da niste u pravu.
Vi ne mislite tako, vi mislite da čitav svet nije u pravu. Barem u tim momentima nesvesnosti vi ste usredišteni, usredišteni u pogrešnom centru. Ali vi ste srećni, jer čak i pogrešno usredištenje vam daje određenu sreću. Vi uživate u tome, otuda tako velika privlačnost alkohola. Vlade su se borile vekovima. Zakon je donesen, zabrana i sve, ali ništa ne pomaže.
Dok čovečanstvo ne postane meditativno, ništa ne može pomoći. Ljudi će nastaviti, oni će naći nove načine i nova sredstva da postanu opijeni. Ne mogu se sprečiti, a što više pokušavate da ih sprečite, s više zakona zabrane, više ih to privlači.
Amerika je uradila to i morala je da se povuče. Pokušali najbolje što su mogli, ali kada je alkohol bio zabranjen više se koristio. Oni su pokušali; nisu uspeli. Indija je pokušavala nakon sticanja nezavisnosti. Nije uspela, i mnoge države su to pokrenule ponovo. To se čini beskorisno.
Dok se čovek ne promeni u sebi, ne možete ga prisiliti ni na kakvu zabranu. Nemoguće je, jer će onda čovek poludeti. To je njegov način da ostane normalan. Za nekoliko sati on postane drogiran, “okamenjen”, onda je u redu. Onda nema patnje; onda nema jada.
Patnja će doći, jad će doći, ali je to barem odloženo. Sutra ujutru patnja će biti tu, jad će biti tu – on će morati da se suoči s tim. Međutim, do večeri se može opet nadati – uzeće piće i biće spokojan.
Postoje dve alternative. Ako niste meditativni, pre ili kasnije moraćete naći neku drogu. Postoje suptilne droge. Alkohol nije suptilan, on je vrlo grub. Postoje suptilne droge.
Seks može postati za vas droga. Kroz seks možete upravo gubiti svoju svesnost. Sve možete koristiti kao drogu. Samo meditacija može pomoći. Zašto? Meditacija vam daje usredištenost na centar koji Patanjđali zove praman.
Zašto svaka religija toliko ističe meditaciju? Meditacija mora da čini neko unutrašnje čudo. Ovo je to čudo: meditacija vam pomaže da osvetlite ispravno znanje. Onda gde god se krećete, na šta god da se usmerite, šta god da spoznate – jeste istinito.
Budi su postavljali hiljade i hiljade pitanja. Neko ga je pitao jednom kada su došli k njemu s novim pitanjima: “Nismo čak ni postavili pitanje, a vi ste počeli da odgovarate.
Nikada ne razmišljate o tome. Kako se to dešava?”
Na to je Buda odgovorio: “To nije pitanje razmišljanja. Vi postavite pitanje i jednostavno, ja posmatram to. I šta god je istina to se otkriva. To nije pitanje zamišljanja i razmišljanja oko njega. Odgovor ne dolazi kao logični zaključak. To je samo usredsređivanje na pravi centar.”
Buda je kao baklja. Gde god se baklja pokrene, ona otkriva. Kakvo god da je pitanje, to nije poenta. Buda ima svetlost, kad god ta svetlost padne na neko pitanje, odgovor će biti otkriven. Odgovor će doći iz te svetlosti. To je jednostavan fenomen, otkrovenje.
Kada vas neko pita, treba da razmislite o tome. Ali kako možete razmišljati ako ne znate? Ako znate, nije potrebno razmišljati. Ako ne znate, šta ćete uraditi? Tražićete u pamćenju, naći ćete mnogo rešenja. Samo ćete načiniti krpež. Vi zapravo ne znate; inače odgovor bi došao odmah.
Slušao sam o učiteljici, učiteljici iz osnovne škole. Pitala je decu: “Imate li neka pitanja?” Jedan mali dečak je ustao i rekao: “Ja imam jedno pitanje i čekao sam da li ćete pitati da postavimo pitanja. Koliko je teška cela zemlja?” Bila je zatečena i uznemirena, jer nikada nije mislila o tome, nikada nije čitala o tome. Koja je težina cele zemlje? Stoga je izvela trik koji učitelji znaju. Oni su morali da izvode trikove. Rekla je: “Da, pitanje je značajno. Dakle sutra, svako treba da nađe odgovor.”
Trebalo joj vreme. “Dakle, sutra ću vam postaviti to pitanje. Ko god da pravilan odgovor dobiće poklon.”
Sva deca su istraživala i istraživala, ali nisu mogla da nađu odgovor. Učiteljica je odjurila u biblioteku. Cele noći je istraživala, i upravo pred jutro našla je težinu zemlje. Bila je vrlo srećna. Vratila se natrag u školu, a deca su bila tu. Ona su bila iscrpljena. Rekli su da nisu mogli otkriti. “Pitali smo majku i oca, svakoga smo pitali. Niko ne zna. Ovo pitanje izgleda tako teško.”
Učiteljica se smejala i rekla: “To nije teško. Ja znam odgovor, ali sam pokušala da saznam da li vi to možete otkriti ili ne. Ovo je težina zemlje…” Onaj mali dečak koji je postavio pitanje, ustao je i rekao: “Sa ljudima ili bez ljudi?” Dakle ista situacija.
Vi ne možete staviti Budu u takvu situaciju. Nije u pitanju nalaženje odgovora negde; nije zaista pitanje da odgovorite. Vaše pitanje je upravo jedno opravdanje. Kada postavite pitanje, on jednostavno pokreće svoju svetlost prema pitanju i šta god je otkriveno jeste otkriveno. On vam daje odgovor; to je duboki odgovor njegovog istinskog centra – praman.
Patanjđali kaže da postoje pet modifikacija uma. Ispravno znanje. Ako centar ispravnog znanja započne da funkcioniše u vama, vi ćete postati mudrac, svetac. Postaćete religiozni. Pre toga ne možete postati religiozni.
Zbog toga su Isus ili Muhamed izgledali ludi – jer oni se nisu raspravljali niti dokazivali; nisu postavljali svoj slučaj logički, oni su jednostavno tvrdili. Ako biste pitali Isusa: “Jesi li ti zaista sin Božiji?” On će reći: “Da.” A ako tražite od njega, “Dokaži to,” on će se smejati. On će reći: “Nema potrebe dokazivati. Ja znam. Takav je slučaj; to je samo očevidno.” Za nas to izgleda nelogično. Taj čovek izgleda da je neurotičan, tvrdi nešto bez ikakvog dokaza.
Ako ovaj praman, ovaj centar prame, ovaj centar ispravnog znanja počne da funkcioniše, vi ćete biti isti: tvrdićete, ali nećete moći da dokažete. Kako možete dokazati?
Ako ste u ljubavi, kako možete dokazati da ste u ljubavi? Ne možete jednostavno dokazati. Imate bol u svojoj nozi; kako možete dokazati da imate bol? Vi jednostavno tvrdite to: “Ja imam bol.” Vi znate negde unutra. To saznanje je dovoljno. Ramakrišnu su pitali: “Ima li Boga?” On je rekao: “Da.” Pitali su ga: “Onda dokaži to.” On je odgovorio: “Nije potrebno. Ja znam. Za mene, nije potrebno. Za tebe postoji potreba, stoga ti traži dokaz. Niko ne može to dokazati meni, a ja ne mogu to dokazati tebi. Ja sam morao da tražim; morao sam da nađem. I ja sam našao. Boga ima!”
Tako funkcioniše ispravni centar. Zato Ramakrišna ili Isus izgledaju apsurdno. Oni tvrde određene stvari bez davanja ikakvih dokaza. Oni ne prigovaraju, ne polažu pravo ni na šta. Određene stvari su im otkrivene jer imaju delovanje novog centra koji vi nemate. Zato što ga nemate vi morate imati dokaz.
Zapamtite, dokazivanje dokazuje da vi nemate unutrašnje osećanje ničega – sve mora da bude dokazano, čak i ljubav mora biti dokazana. A ljudi to stalno rade. Ja znam mnogo parova. Muž stalno dokazuje da voli, a nije ubedio ženu u to; i žena stalno dokazuje da ga ona voli, a da nije ubedila supruga. Oni ostaju neubeđeni a to ostaje kao konflikt. Stalno osećaju da drugi nije dokazao.
Ljubavnici stalno tragaju. Oni kreiraju situacije u kojima morate dokazati da volite. I postepeno oboje počnu da se dosađuju od ovog besplodnog napora da dokažu, a ništa se ne može dokazati. Kako možete dokazati ljubav? Možete dati poklone, ali ništa se time ne dokazuje. Možete ljubiti, grliti i pevati, možete plesati, ali ništa se ne dokazuje. Možda se samo pretvarate.
Osho
nastaviće se
