Četvrto pitanje: Vi govorite o ljubavi i kako je dobro meditirati na njoj, ali strah je mnogo bliži mojoj realnosti. Hoćete li nam govoriti o strahu i kakav odnos treba da imamo prema njemu?
Prva stvar: strah je druga strana ljubavi. Ako ste u ljubavi, strah iščezava. Ako niste u ljubavi, strah se javlja, ogroman strah. Samo su ljubavnici neustrašivi. Samo u trenutku duboke ljubavi nema straha. U trenutku duboke ljubavi, egzistencija postaje dom – više niste stranac, niste autsajder, vi ste prihvaćeni. Ako ste makar prihvaćeni od jednog ljudskog bića, nešto se u dubini otvara – pojava slična cvetu u najdubljem biću. Prihvaćeni ste od nekog, vrednovani ste; niste besplodni, nekorisni. Vi imate značaj, značenje.
Ako u vašem životu ne postoji ljubav, onda ćete postati uplašeni. Onda će biti svuda straha, jer svuda ima neprijatelja, nema prijatelja, a čitava egzistencija izgleda da je daleka, strana; izgleda da ste slučajni, neukorenjeni, niste kod kuće. Čak i jedno ljudsko biće može vam dati tako dubok osećaj pripadanja u ljubavi, šta tek da mislite o tome kada osoba stigne do molitve? Molitva je najviša ljubav; ljubav sa totalnošću, sa celinom. Oni koji nisu voleli ne mogu stići do molitve. Ljubav je prvi korak, a molitva poslednji. Molitva označava da volite celinu i celina voli vas. Kada se od jedne individue vama može dogoditi tako veliki procvat, šta da se misli o tome kada se oseti da vas voli celina? Molitva je kad vi volite Boga, i Bog voli vas. Ako ljubav i molitva nisu u vašem životu, onda samo strah…
Stoga, strah je u stvari odsustvo ljubavi. Ako je za vas strah problem, to mi pokazuje da tražite na pogrešnoj strani. Ljubav treba da bude problem, ne strah. Ako je strah problem, to znači da treba da tražite ljubav. Ako je strah problem, problem ste zapravo vi; treba da budete s više ljubavi, tako da neko može biti s više ljubavi prema vama. Treba da budete više otvoreni prema ljubavi.
Međutim, to je nevolja; kada ste u strahu, vi ste zatvoreni. Započinjete da se osećate tako bojažljivo da prestajete da se krećete prema ljudskom biću. Vi biste želeli da budete sami. Kad god ima nekoga, vi se osećate nervozno, jer drugi izgleda kao neprijatelj. Ako ste tako mnogo opsednuti strahom, to je izopačeni krug. Odsustvo ljubavi stvara u vama strah, a sada, zbog straha postajete zatvoreni. Postajete kao zatvorena ćelija bez prozora, jer se bojite da neko može doći kroz prozor, a ima svuda neprijatelja… bojite se da otvorite vrata, jer kada otvorite vrata sve je moguće. Dakle, kada kucate i na vlastita vrata, vi nemate poverenje.
Onaj ko je duboko ukorenjen u strahu uvek se plaši da se zaljubi, jer onda će vrata srca biti otvorena i drugi će ući u vas, a drugi je neprijatelj. Sartr kaže: “Drugi je pakao.” Ljubavnici su upoznali drugu realnost; drugi je nebo, sam raj. Sartr mora da je živeo u duboko ukorenjenom strahu, bolu, uznemirenosti. On je postao jako uticajan na Zapadu. U stvari, on se treba izbegavati kao bolest, opasna bolest. Ali on privlači, jer šta god da kaže, mnogi ljudi osećaju isto u svom vlastitom životu. To je privlačno. Depresija, žalost, muka, strah – to su njegove teme, teme celog pokreta egzistencijalizma. Ljudi osećaju da su to njihovi problemi. A kada ja govorim o ljubavi, naravno vi osećate da to nije vaš problem; strah je vaš problem. Ali ja bih želeo da vam kažem da je ljubav vaš problem, ne strah.
To je baš ovako: kuća je mračna i govorim o svetlu, a vi kažete: “Vi nastavljate da govorite o svetlu. Bolje bi bilo ako biste govorili o mraku, jer mrak je naš problem. Kuća je ispunjena mrakom. Svetlo nije naš problem.” Razumete li šta govorite? Ako je mrak vaš problem, govorenje o tami neće pomoći. Ako je mrak vaš problem, ništa se ne može uraditi s mrakom direktno. Ne možete ga izbaciti, ne možete ga izgurati, ne možete ga odstraniti. Tama je izvesno odsustvo. Ništa se ne može uraditi s njom direktno. Ako morate učiniti nešto, morate učiniti nešto sa svetlom, ne s tamom. Dajte više pažnje svetlu – kako da nađete svetlo, kako da stvorite svetlo, kako da zapalite sveću u kući. A onda odjednom nema tame.
Zapamtite, ljubav je problem, nikada strah. Vi gledate na pogrešnu stranu. Možete gledati na pogrešnu stranu za mnogo života i nećete moći da rešite. Uvek se setite da odsustvo neće napraviti problem, jer ništa se s tim ne može učiniti. Samo prisustvo će napraviti problem, jer onda nešto može da se učini i to može da se reši. Ako se oseti strah, onda je ljubav problem. Postanite više zaljubljeni, postanite ljubazniji. Načinite nekoliko koraka prema drugom. Zato što je svako u strahu, ne samo vi. Vi očekujete nekoga da vam dođe i da vas voli. Možete čekati zauvek, jer drugi se takođe plaši.
A ljudi koji su uplašeni postaju apsolutno uplašeni jedne stvari, a to je strah da budu odbačeni. Ako nastavim da kucam na vaša vrata, mogućnost je da možete odbiti. Odbijanje će postati rana, stoga je bolje ne ići. Bolje je ostati sam. Bolje je kretati se sam, a ne uplitati se s drugim, jer drugi vas može odbiti. Onog momenta kada vi pristupite i uzmete inicijativu prema ljubavi, prvi strah dolazi da li će vas drugi prihvatiti ili odbiti. Mogućnost postoji, on može da odbije, ili da ona odbije.
Zbog toga žene nikada ne preduzimaju korak; one su više plašljive. One uvek čekaju na muškarca – on treba da priđe. One uvek kod sebe drže mogućnost odbijanja ili prihvatanja. Nikada ne daju mogućnost drugom jer se više plaše nego muškarci. Da, mnoge žene jednostavno čekaju čitavog svog života. Niko ne dolazi da pokuca na njihova vrata, jer osoba koja se boji na izvestan način postaje tako zatvorena da odbija ljude. Upravo s pristupanjem bliže, uplašena osoba širi takve vibracije svuda okolo, da svako ko joj se približi bude odbijen. Uplašena osoba počinje da se kreće; čak i u pokretima… Vi govorite ženi – ako na izvestan način osećate ljubav i naklonost prema njoj, vi biste želeli da budete bliži i bliži. Vi biste želeli da stojite blizu i razgovarate. Međutim, pogledajte telo, zato što telo ima svoj vlastiti jezik; žena će se naginjati natrag, ne znajući, ili će se jednostavno udaljavati natrag. Vi se približavate, a ona se povlači natrag. Ili, ako ne postoji mogućnost, ako postoji zid, ona će se nagnuti prema zidu. Ne naginjući se napred, ona pokazuje: “Odlazi.” Ona kaže: “Ne približavaj mi se.” Ljudi sede, ljudi hodaju – vi posmatrate.
Osho
