(Oko 600. pre n. e.)
Skit Anaharsis je bio sin Gnurov, a brat Kaduidov, koji je vladao Skitima. Majka mu je bila Grkinja, pa je govorio dva jezika. Pisao je o uređenjima kod Skita i kod Grka osam stotina stihova koji govore o jednostavnom životu i o vojničkim stvarima. Bio je otvoren i iskren, pa je to dalo povod za poslovicu: “Govori kao Skit.”
Sosikrat priča da je Anaharsis došao u Atinu oko četrdeset sedme olimpijade (591—588), za vreme arhonta Eukrata. Hermip priča da je prilikom dolaska u Solonovu kuću jednome od slugu naredio da mu javi da je stigao Anaharsis i da ga želi videti i da mu bude, ako je moguće, i gost. Sluga je to javio, i Solon mu je rekao da mu kaže da ljudi po pravdu svoje goste biraju među svojim zemljacima. Anaharsis je tada rekao da je on u svojoj domovini i da ima pravo da bude primljen kao gost. A Solon, iznenađen njegovom prisebnošću duha, primio ga je u kuću i učinio svojim najvećim prijateljem.
Posle izvesnog vremena Anaharsis se vratio u Skitiju, i pošto je, zbog njegovog oduševljenja za sve što je helensko, izgledalo kao da obara narodne običaje, umro je pogođen strelom od ruke svoga brata dok su zajedno bili u lovu. Na samrti je uzviknuo da ga je njegov govor spasao kroz grčku zemlju, ali da je poginuo od zavisti u svojoj domovini. A neki pričaju da je ubijen dok je proslavljao neku svečanost na grčki način.
Moj epigram posvećen njemu glasi (Anth. Pol., VII, 92):
Anaharsis dođe u Skitiju posle mnogih lutanja
da bi tamo živeo potpuno po helenskim običajima.
Još nije bio dovršio svoj govor,
kad ga je strela napravljena od trske odnela među
besmrtne.
Anaharsis je rekao da loza rađa tri vrste grožđa: prvo, grožđe uživanja, zatim grožđe pijanstva i, treće, grožđe odvratnosti. Rekao je da se čudi zašto se u Grčkoj stručnjaci takmiče, a nestručnjaci dodeljuju nagrade. Upitan kako je mogao da ne postane pijanac, on je odgovorio: “Tako što sam pred očima imao nepristojno ponašanje pijanaca.” Izrazio je svoje čuđenje kako to da Heleni donose zakone protiv prestupnika, a atlete cene zato što jedni druge tuku. Kad je za vreme jedne plovidbe morem zapazio da debljina brodskog oklopa iznosi četiri prsta, rekao je da su putnici upravo za četnri prsta daleko od smrti.
Rekao je da je ulje otrov što izaziva ludilo, zato što se atlete, kad se njime namažu, razbesne jedan protiv drugoga. Kako je to moguće, pitao je, da Grci zabranjuju varanje, a da u maloj trgovini očigledno lažu. Izjavio je takođe da se čudi kako Grci, kad počnu da piju, piju iz malih čaša, a kad se napiju, onda iz velikih. Na njegovim statuama je napisano: “Savlađuj jezik, proždrljivost i senzualnost.” Upitan da li u Skita ima frula, odgovorio je: “Ne, ali ni loze.” Na pitanje koji su brodovi najbezbedniji, odgovorio je: “Oni koji su izvučeni na obalu.” Rekao je i to da je najneobičnija stvar koju je video u Grčkoj to što ostavljaju dim na planinama, a drvo odnose u grad. Upitan kojih ima više, živih ili mrtvih, odgovorio je: “Među koje ubrajaš one koji plove morem?” Kad mu je neki Atičanin prebacivao što je Skit, odgovorio je: “Ako je otadžbina sramota za mene, ti si sramota za otadžbinu.” I kad su ga pitali šta je kod ljudi dobro, a šta loše, njegov odgovor je glasio: “Jezik.” Govorio je da je bolje imati jednog prijatelja koji mnogo vredi nego mnoge koji ne vrede ništa. Za trg je rekao da je to mesto odvojeno za to da ljudi mogu varati jedni druge i da se mogu bogatiti. Kad ga je neko pijano dete vređalo, on je rekao: “Dete, ako ne možeš da podneseš vino dok si mlad, nosićeš vodu kad ostariš.”
Prema predanju, on je pronašao sidro i lončarski točak.
Njemu se pripisuje ovo pismo:
“Anaharsis pozdravlja Kreza
Ja sam, o kralju lidijski, došao u zemlju Grka, da bih se obrazovao u njihovim navikama i poslovima. Zlato mi nije potrebno, ali je dovoljno da se vratim u Skitiju kao bolji čovek.
Dođoh u Sard, jer veoma cenim da se upoznam s tobom.”
Diogen Laertije
