Jasan Pogled
U jednom šizofrenom pismu Danilu Kišu poredao sam pesme koje su posvećene piscu Peščanika. Spisak pesnika je povelik i uvećava se svakog pramaleća: Marija Čudina, Aleksandar Ristović, Ištvan Erši, Tonko Marojević, Katarina Fortenson, Sinan Gudžević, Oto Tolnai, Duško Novaković, Josif Brodski, Milan Đorđević, Deže Kostolanji, Ibrahim Hadžić, Derek Volkot, Vojo […]
Postavši kultni autor nakon objavljivanja „Kratke istorije prenosne književnosti“ (1985), Enrike Vila-Matas stekao je šire priznanje ovim romanom, koji je u Francuskoj proglašen za najbolji esej 2000. godine. On je iskoristio misterioznog protagonistu Bartlbija, pisara Hermana Melvila, kao amblem onih pisaca koji u određenom trenutku odluče da se uzdrže od […]
Za razliku od istorijskog čoveka, koji u večnom kruženju prirode vidi ono primarno, drevni čovek u kruženju prirode vidi imitaciju božanske sudbine. Priroda ne želi da se oslobodi slike božanske sudbine, i zato neprekidno ponavlja: rađanje, život, smrt i vaskrsenje. „Ne ponavlja Bog poredak prirode, nego priroda ponavlja sudbinu Boga […]
Gost 97. epizode serijala „Film i književnost“ u sklopu programske celine „Razgovori u Kući scenarija“ NB „Dr Dušan Radić“ je Marko Misirača, jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pozorišnih reditelja. Podsećanje na kultne urednike Televizije Beograd, Vasilija Popovića i Bojanu Andrić, portreti velikana jugoslovenskog filma, Gordana Mihića i Gorana Markovića, predstavljanje […]
Hleb skoro svako može da napravi.Brašno i voda. Karlica i šake; žar.U logoru i rovu, u kući odsečenoj,I plesniva kora bude pojedena. U keliji. Svako može da stvori pesmu.Čuđenje, i topla voda jezika, dovoljni su.Uz grudvice gordog kvascaŠto daje šupljikavost i nazovi lepotu. Nalik hlebu, većina pesama nestaneU dirljivoj gladi, […]
Suština Grahama Greenea Predgovor iz 1966. godine U trenutku kada se sa mnogih strana čuju prekori i tvrdnje da je roman došao u tešku krizu, da gubi svoje sokove i da se pretvara u pusti eksperiment i jalovo tehniciziranje, ljubitelju ovog roda književnosti prijatno je kada u ruke uzme jednu […]
Ovo su pojmovi iz hinduističke baštine. Šruti – drevna baština koja predstavlja objavljenje, koje je nastalo zajedno sa svetom (Veda). Ona objavljuje uzroke bivstva, i samim tim poseduje suštinski značaj. Smriti – prava baština, znamenita od samog početka. Zbirka koja se odnosi na slike svojstva Boga, i ono što se odnosi na […]
Ove nedelje Su me obradovaleAmeričkeHokejašiceOsvojile su zlatoNa OlimpijadiRadovala se AmerikaA neko i zbog togaŠto su igrom slučajaKanađanke izgubileElem devojke su se zasluženoI iskreno radovale A onda je posle par danaAmerički hokejaški timZlatnih momakaIsto osvojio zlatoU svlačionicuJe stigaoDirektor policijeDa pevajuPijuSmeju seI grle Zatim se direktnoJavio I predsednikDa srdačno čestitaI podeli radostPozvao ih jeU […]
Na primeru Grka moderan čovek može shvatiti viđenje praslika (ono pre toga teško mu je shvatljivo). Za drevno viđenje, čulni svet nije bio granica. Materija nije označavala granicu, tako da oštre granice nisu postojale, dok je u stvarima bila vidljiva ideja. Drevni čovek je raspolagao „neizmerno višim stepenom osetljivosti prema […]
Od kaosa do kontrole1 Cum Deus calculat et cogitationem exercet, fit mundus. G.W.Leibniz § 1. Analogno i digitalno mišljenje: nastanak stroja Mišljenje nastaje kao događaj. Već je u tome problem. Kakav događaj? Je li riječ o misaonome događaju koji se odnosi na stvar mišljenja ili možda o događaju svijeta na […]