Dunav mi obgrlio desnu ruku;
u njoj oblutak, zaobljen od proTOKa.
Rečni galeb zagleda levi dlan.
Trag trajanja.
Nadvilo se čuvar-drvo nad Vinču, čije slojeve čuva kao pesnik svoju prvu zbirku.
Od pečene gline: činije, lonci, pehari, vaze…
Mirišu na pšenicu, sočiva, meso iz lova, ribu iz ulova.
Nasušni hleb, ispečen na srcolikom ognjištu, odisao je životom.
Šare i znakovi na glini koju su ćuteći pekli…
Nama pretekla keramika.
Kuće od blata, pruća i drveta čuvaju otiske ruku onih koji su ovde živeli pre nego što je vreme dobilo ime.
Glinene oči, sedam hiljada godina otvorene, svedoče o Licima Bez Imena.
Srpska ocila uklesana na haljinama žena bujnih grudi, majkama mog i tvog praoca – praocima koji su nam to u amanet ostavljali.
Figurine raširenih ruku primaju me u otvoreni zagrljaj.
Druge, sa rukama na bokovima, pozivaju me u kolo ondašnje.
Glinene oči se ne gase na desnoj obali.
Vinčanski znakovi, stotine njih, praocima su nešto govorili, a nama ostali zagonetka.
Belo brdo –
desetoslojna knjiga što iz zemlje vekove svedoči.
Vinčanska keramika na mom dlanu.
Dlan drhti.
Drži predaka pretke i prapočetke.
Naselje bez seljana. Svuda je mir.
Dunav ne odaje kakvi su bili dok su uz njega stolovali, voleli, bolovali.
Vetar huči kroz prazne sokake. Glinene oči ćute.
Sloj po sloj, zemlja ostaje Zapis.
Odlazim sa reke. Vraćam joj belutak.
Na putu ka Avali, ako je trag zastao, tražiću ga u Šupljoj Steni, gde su iz utrobe zemlje crvenu boju života vadili.
Svi tragovi vuku ka korenima, mnogo pre Kurajbera i Bele Pčele:
da znamo čiji smo izdanci:
voleti,
hraniti,
čuvati,
trajati.
Znati za sobom tragati, prepoznati prapočetke,
sačuvati praoca praoce za izdanke!”
Nada Mitrović Uzelac
Znamo da je Vinčanska kultura praistorijska kultura Balkana, približno 5300–4500. godine pre nove ere. U pesmi “Glinene oči” govorim o ljudima koji su živeli hiljadama godina pre nastanka slovenskih naroda i pre hrišćanstva.
Dakle, reč je o mlađem neolitu i ranom bakarnom dobu. Ovo je moje “viđenje” i “drhtaj” koji sam osetila na tom lokalitetu.
**Ovu pesmu sam pročitala 26. septembra 2026. u Narodnoj skupštini Republike Srbije na Evropskom festivalu umetnosti gde su bili učesnici iz 20 država.
S poštovanjem, Nada Mitrović Uzelac
