1891.
3. maja (15. po starom kalendaru), u Kijevu, u porodici docenta Kijevske duhovne akademije Afanasija Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne (rođene Pokrovske), rodio se sin Mihail, kao najstarije od sedmoro dece. „Porodica Bulgakovih je velika, složna, kulturna, muzikalna, naklonjena pozorištu“ – seća se žena mlađeg brata Bulgakova.
18. maja kršten je po pravoslavnom obredu, dobivši ime u čast sveca zaštitnika grada Kijeva.
1900.
18. avgusta upisuje se u pripremni razred Druge kijevske gimnazije.
1901.
22. avgusta upisuje se u prvi razred Prve (Aleksandrovske) gimnazije, u kojoj su predavali najbolji predavači u Kijevu i iz koje su izašla mnoga slavna imena. Još u gimnaziji Bulgakov otkriva svoje brojne talente: piše pesme, crta karikature, svira klavir, peva, sastavlja usmene priče i izvrsno ih pripoveda.
1907.
14. marta umire otac, A. I. Bulgakov.
1908.
Krajem proleća, početkom leta – upoznaje se s Tatjanom Nikolajevnom Lapa, gimnazijalkom iz Saratova.
1909.
8. juna dobija svedočanstvo o završenoj srednjoj školi.
21. avgusta – Upisuje se na medicinski fakultet Carskog univerziteta „Sv. Vladimir“ u Kijevu, na kome studira do 1916. godine.
1913.
26. aprila – ženi se T. N. Lapa.
1914.
Leto – Početkom Prvog svetskog rata, još kao student pomaže da se u Saratovu organizuje manja bolnica za ranjenike, u kojoj radi kao sanitarni lekar.
Jesen – Vraća se u Kijev da produži studije na univerzitetu.
1915.
Krajem aprila, početkom maja – izjavljuje da kao lekar želi da služi u pomorskoj upravi, ali je proglašen nesposobnim za vojnu službu iz zdravstvenih razloga.
18. maja, s dozvolom rektora univerziteta, počinje da radi u Kijevskoj vojnoj bolnici Crvenog krsta.
1916.
6. aprila – Dobija „privremeno svedočanstvo“ o završetku univerziteta.
Maj-septembar – Služi kao hirurg u bolnicama u blizini fronta u gradovima Kamenjec-Podoljsku i Černovici.
Odreden je za lekara u rezervi Moskovske vojnosanitarne uprave, pod komandom smoljenskog gubernatora.
29. septembra – počinje da radi kao lekar Nikoljske zemske bolnice Sičevskog sreza, Smolenske gubernije.
31. septembra dobija diplomu „lekara s pohvalnicom“.
Prvi književni pokušaji.
1917.
Leto – iz straha da se ne zarazi od bolesnika, daje sebi injekciju protiv difterije i da bi izdržao bolove počinje sebi da daje morfijum, od koga postaje zavisan.
20. septembra – Prelazi u Vjazmu, u gradsku zemsku bolnicu, za upravnika infektivnog i veneričnog odeljenja.
Jesen – Počinje da radi na ciklusu autobiografskih priča o lekarskoj praksi u Nikoljskoj bolnici (Beleške mladog lekara).
1918.
19. februara – Oslobođen vojne službe zbog bolesti.
22. februara – Od okružne, zemske uprave u Vjazmi dobija svedočanstvo o tome da je „besprekorno ispunjavao svoje obaveze“.
Krajem februara vraća se sa ženom u Kijev.
Uz pomoć očuha, lekara Ivana Pavloviča Voskresenskog, oslobađa se zavisnosti od morfijuma.
Započinje privatnu lekarsku praksu kao specijalista venerolog.
1919.
Početak februara – Mobilisan je u armiju Ukrajinske Narodne Republike kao lekar, ali uskoro, prilikom povlačenja trupa iz Kijeva, dezertira.
Leto – početak jeseni – Piše Skice zemskog lekara (rana redakcija ciklusa Beleške mladog lekara) i priče „Boljka“ i „Prvi cvet“, koje nisu sačuvane.
U jesen – Mobilisan je od strane belogardejaca i s Trećim terskim kozačkim pukom, kao vojni lekar, odlazi na severni Kavkaz i učestvuje u pohodu na Čečen-aul i Šali-aul, protiv pobunjenih gorštaka.
26. novembra – Prvo objavljeno delo: feljton „Izgledi za budućnost“ u listu Grozni.
Početak decembra – Stiže u Vladikavkaz, u kome radi u vojnoj bolnici.
Kraj decembra – Pravi svoj konačan izbor – napušta bolnicu i profesiju lekara, i u potpunosti se posvećuje književnom radu, zaposlivši se kao novinar u lokalnim listovima.
1920.
Februar-mart – Razboljeva se od povratnog tifusa.
Početak aprila – Radi kao urednik književne sekcije pododseka za umetnost u Vladikavkaskom revolucionarnom komitetu (od kraja maja vodi pozorišnu sekciju).
Leto-jesen – Paralelno s radom u književnoj i pozorišnoj sekciji, drži predavanja pre predstava operske i dramske trupe lokalnog Ruskog teatra. Piše komad Samoodbrana.
4. juna – Premijera komada Samoodbrana na sceni Prvog sovjetskog teatra Vladikavkaza.
Jul-avgust Piše Braću Turbine.
Septembar – Predaje u Narodnom dramskom studiju Vladikavkaza.
21. oktobar – Premijera komada Braća Turbini u Prvom sovjetskom teatru Vladikavkaza.
25. novembar – Zajedno s upravnikom i dva saradnika izbacuju ga iz pododseka za umetnost.
Novembar-decembar – Radi na komičnoj opera Glinene mladoženje, koju ne uspeva da stavi na scenu.
1921.
Januar-februar – Piše komad Pariski komunari (za 10 dana).
Sredina marta – Izvođenje komada Pariski komunari u Prvom sovjetskom teatru Vladikavkaza.
April-maj – Piše komad Hodžini sinovi.
15. maj – Ponuđeno mu je mesto dekana pozorišnog fakulteta novootvorenog narodnog umetničkog instituta u Vladikavkazu.
Premijera komada Hodžini sinovi na sceni Prvog sovjetskog teatra, u izvođenju glumaca-amatera.
26. maj – Odlazi u Tiflis (Tbilisi). Bezuspešno pokušava da postavi svoje komade u lokalnom pozorištu.
Kraj juna – Odlazi u Batum. Pokušava da ode za Konstantinopolj ili nađe posao.
Sredina septembra – Iz Batuma odlazi u Moskvu, preko Kijeva.
24. septembar – Radi prve skice za dramatizaciju romana Rat i mir.
28. septembar – Stiže u Moskvu.
1. oktobar – Primljen za sekretara Književnog odeljenja (LITO) Glavpolitprosveta pri Narkomprosu.
23. novembar – Književno odeljenje u kome radi rasformirano je.
Kraj novembra – Počinje da radi kao upravnik odeljenja hronike nedeljnika Trgovinsko-industrijski vesnik.
1922.
Sredina januara – Zatvara se Trgovinskoindustrijski glasnik.
1. februar – Umire mu majka.
4. februar – Prvi put objavljuje delo u Moskvi: „Emigrantska krojačka fabrika“, u listu Pravda.
Februar-mart – Radi u Vojno-redakcionom savetu Naučno-tehničkog komiteta Vojno-vazduhoplovne akademije „Žukovski“ kao upravnik izdavačkog odeljenja.
Mart – Radi kao reporter u listu Radnik. Od marta do septembra objavljuje 29 reportaža i članaka pod različitim pseudonimima.
Početak aprila – Počinje da radi kao redaktor pisama u listu Gudok, zatim i kao feljtonista. U Gudoku 1922- 1926. objavljuje više od 120 reportaža, ogleda i feljtona.
Maj – Počinje da piše za berlinski list Nakanunje, za njegov Književni prilog.
18. jun – Objavljuje poglavlja iz pripovetki „Beleške na manžetnama“ u Književnom prilogu berlinskog lista Nakanunje.
Jul-decembar – u listu Nakanunje objavljuje priče „Crvena Moskva“ i „Crvena kruna“, „Noć između drugog i trećeg“, feljton „Čičikovljeve pustolovine“, započinje objavljivanje ciklusa priča Prestonica u beležnici.
U ovom periodu učestvuje u književnim kružocima i društvima („Zelena lampa“, „Nikitinjski subotnici“).
1923.
Januar – Radi na prvom delu romana Bela garda.
Mart-april – Objavljuje reportaže „Ka-En-Pe i Ka-Pe“,
„Prva dečija komuna“ (u Glasu prosvetnih radnika).
20. april – Stupa u Sveruski savez pisaca.
Maj – U Književnom prilogu iz Nakanunje objavljuje priče „Moskovske scene“, „Korisnica lorda Kerzona“ i „Beleške s puta. Brzi voz br. 7, Moskva-Odesa“.
Jun-avgust – Objavljuje priče „Slučaj Komarova“, „Kijev-grad“, satirične minijature, „Jezero rakije“, „Sanson d’Ete“ u listu Nakanunje, kao i „Ptice na mansardi“ u Glasu prosvetnih radnika.
Septembar-oktobar – U listu Nakanunje objavljuje feljton „Dan našeg života“, priču „Psalam“ i započinje ciklus priča Zlatni grad.
Oktobar – objavljuje prvi feljton – „Nemirno putovanje“, u listu Gudok, pod pseudonimom Gerasim Petrovič Uhov (ismevajući sovjetsku tajnu službu GPU, što redakcija ne uočava).
1924.
Januar – na večeri izdavačkog preduzeća „Nakanunje“ upoznaje Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, svoju buduću drugu ženu.
Objavljuje 1. deo „Beleški na manžetnama“ u Radniku Bakua.
Februar – Objavljuje pripovetku „Uspomene“ u moskovskom časopisu Železnodorožnjik, pripovetku „Hanska vatra“ u Crvenom časopisu za sve, kao i povest „Đavolijada“ u četvrtoj knjizi almanaha Nedra.
April – Razvodi se od T. N. Lapa.
Maj-jun – Roman Bela garda u delovima objavljuje u odeskom časopisu Skval, listu Nakanunje i Crvenom časopisu za sve.
Početak avgusta – Objavljen je prvi deo pripovetke „Beleške na manžetnama“ u 2. svesci almanaha Vozroždenije.
Kraj decembra – Objavljen je prvi deo romana Bela garda u broju 4 časopisa Rusija.
1925.
Januar – Počinje rad na pripoveci „Pseće srce“.
Februar – Objavljena je pripovetka „Kobna jaja“ u 6. svesci almanaha Nedra.
3. april – Pozvan da radi u MHAT-u.
Počinje da piše pozorišni komad Bela garda (budući Dani Turbina).
Kraj aprila – Objavljen drugi deo romana Bela garda u broju 5 časopisa Rusija (završni deo nije objavljen, jer je časopis zatvoren i 6. broj nije izašao).
30. april – Ženi se Lj. J. Belozorskom.
Jul – Pojavljuje se zbirka Đavolijada u izdanju Nedara.
Septembar-oktobar – Čita komad Bela garda trupi MHAT-a (u dva navrata).
1926.
1. januar – Potpisuje ugovor sa studijem J. B. Vahtangova za komad Zojkin stan.
30. januar – Potpisuje ugovor s Moskovskim kamernim teatrom za komad Purpurno ostrvo.
2. mart – Zaključuje ugovor s MHAT-om za dramatizaciju komada Pseće srce po istoimenoj pripoveci, koji potom raskida.
7. maj – Premetačina u stanu: konfiskovani su tekst Psećeg srca (koji mu je vraćen tek posle dve godine, na zauzimanje Gorkog), otkucan na mašini, kao i piščev dnevnik.
Jul – Pojavljuje se zbirka priča i feljtona u 15. Svesci lenjingradskog humorističkog ilustrovanog časopisa Smehač.
5. oktobar – Premijera komada Dani Turbina (ranije Bele garde) u MHAT-u.
28. oktobar – Premijera komada Zojkin stan u pozorištu J. B. Vahtangova.
Decembar – Upoznaje se s filologom i filosofom P. S. Popovom, koji postaje piščev najprisniji prijatelj i njegov prvi biograf.
1927.
7. februar – Na disputu Dana Turbina i Ljubov Jarove u pozorištu V. E. Mejerholjda.
April – MHAT raskida ugovor za dramatizaciju Psećeg srca i zaključuje ugovor za komad Serafimin vitez (budući komad Bekstvo).
Oktobar – Izvođenje komada Porodica Turbina (Dani Turbina) u Rigi, u Teatru ruske drame, u nemačkom prevodu.
9. novembar – Komad Zojkin stan skinut s repertoara.
Decembar – Napušta Moskovsko društvo dramskih pisaca i kompozitora (MODPIK) u znak protesta protiv predsednika A. V. Lunačarskog, koji je kritikovao Dane Turbina i stupa u Dramski savez (Dramsojuz), tada zasebnu organizaciju.
1928.
2. januar – Potpisuje ugovor s MHAT-om za komad Bekstvo.
April – Ponovna postavka komada Zojkin stan u pozorištu J. B. Vahtangova.
24. oktobar – Zabranjen komad Bekstvo.
11. decembar – Premijera komada Purpurno ostrvo u Moskovskom kamernom teatru.
Tokom godine nastaje zamisao o romanu Majstor i Margarita.
1929.
2. februar – Pismo J. V. Staljina dramskom piscu V. N. Bilj-Belocerskovskom, s negativnom ocenom komada Bekstvo.
28. februar – Upoznaje se s Jelenom Sergejevnom Šilovskom, budućom trećom ženom.
6. mart – Objavljena odluka Glavrepertkoma o skidanju s repertoara svih piščevih komada.
17. mart – Poslednje izvođenje Zojkinog stana u Teatru „Vahtangova“.
April – Skidanje s repertoara komada Dani Turbina.
8. maj – Izdavačkoj kući Nedra šalje poglavlje „Manija Furibunda“ iz romana Inženjerovo kopito (budući roman Majstor i Margarita), pod pseudonimom K. Tugaj, ali ne dobija odgovor.
Početak juna – Poslednje izvođenje Purpurnog ostrva.
Početak jula – Piše molbu J. V. Staljinu, M. I. Kaljinjinu i drugima da mu se odobri odlazak iz Sovjetskog Saveza.
3. septembar – Piše pismo sekretaru CIK-a, A. S. Jenukidzeu i dva pisma A. M. Gorkom s molbom da se založe za njega kako bi otišao u inostranstvo.
Radi na nedovršenoj povesti „Tajnom prijatelju“.
Oktobar – Počinje da radi na komadu Molijer.
2. oktobar – Podnosi molbu za izlazak iz Sveruskog saveza pisaca.
1930.
18. mart – Od Glavrepertkoma dobija pismo o zabrani komada Molijer.
Spaljuje rukopis komedije Blaženstvo, ranu redakciju Majstora i Margarite (Inženjerova kopito) i početak romana Pozorište.
28. mart – Piše pismo Vladi SSSR-a.
Početak aprila – Počinje da radi kao konsultant u Teatru radničke omladine (TRAM).
18. april – Telefonom razgovara s J. V. Staljinom.
25. april – Na Politbirou odlučeno da se Bulgakovu obezbedi posao po njegovoj želji.
5. maj – Piše pismo J. V. Staljinu s molbom da ga primi u prvoj polovini maja, zbog teške materijalne situacije u kojoj se nalazi.
10. maj – Zapošljava se u MHAT-u kao asistent reditelja.
Tokom maja – Počinje da radi dramatizaciju Gogoljevih Mrtvih duša.
1931.
Mart – Napušta TRAM.
30. maj – Piše pismo Staljinu.
Jul – Potpisuje ugovor za rad „na komadu o budućem ratu“, kasnije nazvanom Adam i Eva, za lenjingradski Crveni teatar i Teatar „J. B. Vahtangova“.
Septembar – Potpisuje ugovor s lenjingradskim Boljšim dramskim teatrom (BDT) za dramatizaciju Tolstojevog Rata i mira.
Oktobar – Potpisuje ugovor o izvođenju Molijera s BDT-om i MHAT-om.
Decembar – Pozorišta odbijaju da postave Adama i Evu, jer komad nije prošao cenzuru Glavrepertkoma.
1932.
Početak februara – Dogovor s MHAT-om za dramatizaciju Rata i mira.
18. februar – Ponovna postavka komada Dani Turbina u MHAT-u.
25. februar – Završava dramatizaciju Rata i mira i šalje je u Lenjingrad u BDT, ali se komad ne stavlja na scenu ni u Lenjingradu ni u MHAT-u.
14. mart – BDT odbija da stavi na scenu Molijera.
11. jul – Potpisuje ugovor za knjigu o Molijeru, za seriju „Život znamenitih ljudi“.
18. jul – Potpisuje ugovor s Teatrom-studijem J. Zavadskog, za prevod Molijerovog komada Građanin plemić (pod nazivom Maloumni Žurden).
3. oktobar – Razvodi se od Lj. J. Belozerske.
4. oktobar – Stupa u brak s J. S. Šilovskom, koja uzima njegovo prezime.
18. novembar – Završava rad na komadu Maloumni Žurden.
28. novembar – Postavka Mrtvih duša u MHAT-u.
1933.
8. mart – Predaje knjigu o Molijeru u redakciju „Život znamenitih ljudi“.
7. april – A. N. Tihonov (Serebrov), urednik serije „Život znamenitih ljudi“, negativno se izjašnjava o biografiji Molijera.
18. maj – Potpisuje ugovor s Lenjingradskim mjuzikholom za komad Blaženstvo.
1934.
Januar – Počinje intenzivno da radi na drugoj redakciji budućeg romana Majstor i Margarita.
23. mart – Potpisuje ugovor za komad Blaženstvo s lenjingradskim Teatrom satire.
31. mart – Potpisuje ugovor s filmskim studijem „Sojuzfilm“ za scenario Mrtvih duša.
Kraj aprila – Šalje pismo A. S. Jenukidzeu s molbom da otputuje u inostranstvo zajedno sa ženom na dva meseca.
4. jun – Primljen u Savez sovjetskih pisaca.
7. jun – Odbija mu se izdavanje pasoša, kao i njegovoj ženi.
10. jun – Piše pismo Staljinu s molbom da mu se odobri putovanje u inostranstvo, na koje ne dobija nikakav odgovor.
16. avgust – Potpisuje ugovor s filmskim studijem „Ukrajinafilm“ za scenario po Revizoru.
Septembar – Počinje da radi na komadu o Puškinu.
9. oktobar – Zaključuje ugovor s Teatrom satire o preradi komada Blaženstvo (kao rezultat toga nastaje nov komad, Ivan Vasiljevič).
1. decembar – Premijera predstave po Dikensonovom romanu Posmrtni spisi Pikvikovog kluba u MHAT-u, u kojoj igra ulogu sudije.
1935.
9. septembar – Završava rad na komadu Aleksandar
Puškin.
30. septembar – Završava rad na komadu Ivan Vasiljevič.
5. novembar – Počinje da radi na prevodu Molijerovog komada Tvrdica.
10. decembar – Potpisuje ugovor s izdavačkom kućom Academia za prevođenje Molijerovog komada Tvrdica.
1936.
16. januar – Završava rad na prevodu Tvrdice.
16. februar – Premijera komada Molijer u MHAT-u.
5. mart – Počinje da radi udžbenik Kurs istorije SSSR-a.
9. mart – U Pravdi izlazi članak s kritičkim osvrtom na postavku Molijera. Molijer se skida s repertoara.
13. maj – Posle generalne probe, zabranjuje se postavka komada Ivan Vasiljevič.
19. maj – Potpisuje ugovor s MHAT-om za prevod Šekspirovih Veselih žena vindzorskih i počinje rad na prevodu.
17. jun – Sklapa ugovor s Boljšim teatrom za rad na libretu opere Minjin i Požarski.
Jun-jul – Završava rad na drugoj redakciji budućeg Majstora i Margarite.
14. septembar – Odustaje od daljeg rada na prevodu Veselih žena vindzorskih.
Daje ostavku u MHAT-u i piše molbu Boljšom teatru za prijem u službu.
1. oktobar – Primljen u Boljšoj teatar na mesto libretiste-konsultanta.
26. novembar – Počinje da piše Pozorišni roman (tadašnji naziv Pokojnikove beleške).
1937.
18 mart – Završava libreto za operu Crno more.
Kraj marta – Završava libreto za operu Minjin i Požarski.
Proleće – Rediguje roman Majstor i Margarita (roman dobija svoj konačan naziv).
Jun – Počinje da radi libreto za operu Petar Veliki.
Septembar – Završava rad na Pozorišnom romanu.
17. septembar – Libreto za operu Petar Veliki dostavlja Komitetu za umetnost.
3. decembar – Zaključuje ugovor s Teatrom „J. B. Vahtangova“ za dramatizaciju Servantesovog romana Don Kihote.
1938.
4. februar – Piše pismo J. V. Staljinu, zauzimajući se za pisca N. R. Erdmana, koji je proteran iz Moskve.
22-23. maj – Završava redakciju Majstora i Margarite.
26. maj – 24. jun – Prekucavanje rukopisa konačne redakcije Majstora i Margarite; unosi ispravke.
Kraj jula – avgust – Nastavlja rad na dramatizaciji Don Kihotea, istovremeno uči španski jezik da bi mogao da čita Servantesov roman u originalu.
23. septembar – Počinje da radi libreto za operu Rakela po motivima Mopasanove pripovetke „Gospođica Fifi“, za Boljšoj teatar.
Septembar – Počinje da skuplja materijal za komad o Staljinu – Pastir (budući Batum).
8. oktobar – Završava dramatizaciju Don Kihotea.
1939.
17. januar – Glavrepertkom odobrava dramatizaciju Don Kihotea.
Januar-april – Radi novu redakciju Majstora i Margarite.
26. mart – Završava libreto Rakela.
26. april – 14. maj – Čita prijateljima tekst romana Majstor i Margarita u celini.
18. maj – Dolazi na ideju da napiše komad o Ričardu Prvom (Lastino gnezdo).
15. jun – Potpisuje ugovor s MHAT-om za komad Batum.
24. jul – Komad Batum predaje MHAT-u i čita ga trupi pozorišta nekoliko dana kasnije.
14. avgust – Zajedno s J. S. Bulgakovom i izvođačkom trupom MHAT-a odlazi u Gruziju na pripremu komada Batum. Vraća se u Moskvu iz Tule, dobivši telegram kojim se putovanje otkazuje.
10. septembar – Zajedno s J. S. Bulgakovom odlazi u Lenjingrad.
11. septembar – Naglo mu se pogoršava vid. Ustanovljeno teško oboljenje bubrega.
15. septembar – Vraća se u Moskvu. Konzilijum lekara potvrđuje dijagnozu.
4. oktobar – Počinje da diktira J. S. Bulgakovoj ispravke teksta Majstora i Margarite.
16. novembar – Potpisuje ugovor s lenjingradskim Boljšim dramskim teatrom za izvođenje Don Kihotea.
18. novembar – 8. decembar – Nalazi se na lečenju u sanatorijumu „Barviha“ u okolini Moskve. Zdravstveno stanje nakratko mu se popravlja.
1940.
6. januar – Pravi beleške za komad Lastino gnezdo (o Ričardu Prvom), ali rad prekida zbog bolesti.
22. januar – Potpisuje ugovor s MHAT-om za komad Aleksandar Puškin (Poslednji dani).
Do 13. februara – Diktira ispravke za Majstora i Margaritu.
Februar – početak marta – Kraj postelje teško bolesnog Bulgakova dežuraju prijatelji i najbliži.
10. mart – Umire u 16 časova i 39 minuta.
11. mart – Komemoracija povodom njegove smrti održana u zgradi Saveza pisaca Sovjetskog Saveza.
12. mart – Kremacija tela M. A. Bulgakova. Urna s prahom položena je na Novodevičjem groblju.
