Um postaje smiren negovanjem stanovišta prijateljstva prema srećnom…
Sa srećnim, vi osećate ljubomoru – u suptilnom nadmetanju. Sa srećnim ljudima, vi se osećate inferiorni. Vi uvek birate ljude oko sebe koji su nesrećni. Postajete prijateljski prema nesrećnim ljudima, jer se osećate superiorno. Uvek tražite nekoga ko je ispod vas. Uvek se bojite višeg; uvek tražite niže, a što više tražite niže, niže padate. Onda su još niži ljudi potrebni.
Tražite društvo onih koji su viši nego što ste vi – viši u mudrosti, viši u sreći, viši u smirenosti, hladnokrvnosti, sabranosti; uvek tražite društvo viših jer je to način kako možete postati viši, kako da transcendirate doline i dosegnete vrhove. Oni postaju lestve.
Uvek tražite društvo višeg, lepog, srećnog – vi ćete postati lepši, postaćete srećniji. A jednom kada se upozna tajna, jednom kada znate kako čovek postaje srećniji, kako sa srećom drugih vi stvarate situaciju za sebe da budete takođe srećni, onda nema prepreke; onda možete otići onoliko daleko koliko želite. Možete postati Bog gde nikakva nesreća ne postoji.
Ko je Bog? Bog je onaj ko je naučio tajnu da bude srećan sa celim univerzumom, sa svakim cvetom, sa svakom rekom i sa svakom stenom i svakom zvezdom, koji je postao jedno sa ovim neprestanim večnim slavljenjem, koji slavi, ko ne mari čija je ovo proslava.
Gde god je proslava, on učestvuje. Ova umetnost učestvovanja u sreći jedan je od temelja ako želite da budete srećni. To mora da se sledi.
Upravo suprotno ste radili; ako je neko srećan smesta ste se sablaznili. Kako je to moguće? Kako vi niste postali srećni, a on je srećan? Za vas je to nepravda. Ceo ovaj svet vas obmanjuje, i Bog ne postoji. Ako Boga ima, kako onda vi niste srećni, a drugi su srećni? A oni ljudi koji su srećni, iskorišćavaju druge. Oni su lukavi, podmukli, oni žive od vaše krvi.
Oni sisaju sreću od drugih.
Niko ne isisava ničiju sreću. Sreća je takva pojava da nema potrebe da se isisava. To je samo unutrašnje cvetanje; ne dolazi spolja. Samo bivajući sa srećnim ljudima vi stvarate situaciju u kojoj vaš unutrašnji cvet počinje da cveta:
Um postaje smiren negovanjem stanovišta prijateljstva…
Vi stvarate stav neprijateljstva. Možete osećati prijateljstvo prema tužnoj osobi, a mislite da ste vrlo čestiti. Možete se osećati prijateljski prema nekome ko je potišten, u nevolji i misliti da je to nešto religiozno, da činite nešto moralno, ali ne znate šta činite.
Kad god osećate prijateljstvo prema nekome ko je tužan, potišten, jadan, stvarate sebi nevolju. To Patanjđalijevo stanovište izgleda vrlo nereligiozno. To nije tako, jer kada biste razumeli čitavo njegovo gledište, znali biste šta on misli. On je vrlo naučan. On nije sentimentalna osoba, a sentimentalnost vam neće pomoći. Čovek treba da bude vrlo, vrlo jasan: …saučešće prema jadnom…
Ne prijateljstvo – saučešće. Saučešće je različit kvalitet; prijateljstvo je različit.
Prijateljstvo znači da vi stvarate situaciju u kojoj biste želeli da budete isti kao što je druga osoba, želećete da budete isti kao vaš prijatelj. Saučešće znači da je neko pao iz tog stanja. Vi biste želeli njemu da pomognete, ali ne biste želeli da budete kao on. Želeli biste da mu pružite ruku; želeli biste da ga uzdignete, ohrabrite. Želeli biste da mu pomognete na svaki način; ali ne biste želeli da budete kao on, jer to onda nije pomoć. Neko zapomaže i plače, a vi sedite sa strane i počinjete da zapomažete i plačete; da li mu pomažete? Na koji način? Neko je jadan i vi postajete žalosni; da li mu pomažete? Možete udvostručiti njegovu bedu. Samo je on bio jadan; sada su dve osobe jadne. Ali u pokazivanju saučešća prema jadnom vi se opet poigravate lukavstvom. Duboko dole, kada pokazujete simpatiju prema jadnom – a zapamtite simpatija nije saučešće; simpatija je prijateljstvo. Kada pokazujete simpatiju i prijateljstvo prema potištenoj, tužnoj, jadnoj osobi, duboko dole osećate sreću. Uvek postoji podzemna struja sreće. To mora biti tako, jer je to jednostavna aritmetika; kada je neko srećan vi se osećate jadno, onda kako je moguće kada je neko nesrećan da se osećate nesrećni? Ako je neko srećan vi se osećate jadno; a onda, ako je neko nesrećan, duboko dole vi se osećate vrlo srećnim.
Ali vi to ne pokazujete. Ili zapravo, ako ste primetili da pokazujete to – čak i u vašoj simpatiji postoji suptilan tok sreće. Vi se osećate dobro, osećate se zaista razveseljeni, da vi niste taj koji je nesrećan, a u položaju ste da pokazujete simpatiju – vi ste viši, superiorniji.
Ljudi se uvek dobro osećaju kada pokazuju simpatiju prema drugima; oni su uvek ohrabreni, uveseljeni. Duboko dole ljudi osećaju da nisu toliko jadni, hvala Bogu. Kada neko umre, odmah se u vama pojavi jedna podzemna struja da ste još živi, hvala Bogu. I možete pokazati simpatiju i ona ništa ne košta. Pokazivanje simpatije ne košta ništa, ali saučešće je drugačija stvar. Saučešće znači da vi želite da pomognete drugoj osobi; želeli biste učiniti sve što se može učiniti; želeli biste da joj pomognete da izađe is svoje bede. Niste srećni s tim, ali niste takođe ni u žalosti.
A upravo između to dvoje stoji saučešće; Buda je u saučešću. On se neće osećati jadno s vama jer nikome to neće pomoći, a neće osećati ni sreću jer nema mesta za osećanje sreće.
Kako možete osećati sreću kada je neko bedan? Ali on takođe ne može osećati nesreću, jer to neće pomoći. On će osećati saučešće. Saučešće samo postoji između ovo dvoje. Saučešće označava da bi on želeo da vam pomogne da izađete iz toga. On je za vas, saučešće znači, samo da je protiv vaše nevolje; on voli vas, ali ne vašu bedu. Želeo bi da vas uzdigne iz toga, ali ne s vama i vašu patnju.
Kada ste saosećajni vi počinjete voleti bedu, ne čoveka koji pati. Ako je čovek iznenada obodren, uveseljen i kaže: “Ne brinite,” vi ćete biti šokirani, jer vam nikada nije dao priliku da budete saosećajni i pokažete mu kako ste vi više, superiornije i srećno biće.
Osho
