Art

Bog u birtiji – Jov

Kad se s njim uporede, čovjekolikima lakše.

Kad mu čačnu gnojne rane, pođe im na boljitak.

Kad su Saveji i Haldeji, a on Jov, namiri se račun.

Kad im se prikrade-pokradi Jova.

Kad bi nešto da urvaju i spale-urvaj Jovovu kuću, spali Jovovu štalu.

Kad im se baš priubija-pobi Jovovu čeljad.

Jov-uvijek pri ruci.

U ruci-zlo za Jova.

Da im nije Jova-kidisali bi na sebe.

*******

Nije nam bitno šta je bio, nego bez čega je ostao.

Izmožden, nekako se dobatrga.

Naruči, više prospe nego što prinese.

A ga vidimo, baš nam nekako lakne.

–Nikad ti muke neće minuti—zavreči onaj što inače muči u rakijskom bunilu.

A mučenik samo trepne.

I to s mukom kao da spaja nebo i zemlju , a ne kapke.

Pa odbatrga odakle je dobatrgao.

Pa se spusti na svoje zgarište.

Pa se pokrije pepelom.

I čeka.

A pepeo kao led ledeni…

Boris Jovanović

Iz knjige Bog u birtiji

Izdavač – Zenit, Novi Sad

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.