PERIFERIJA I SREDIŠTE
3. mart 1975. u dvorani Buddha
I, 41: kšinavrtterabhijatasyeva manergrahitrgrahanagrahyešu tatsthatadanjanata
samapattih.
Gde su “uzmuvanosti” (vriti) nestale, tamo, kao u slučaju prozirnog kristala
[gde svetlost, svetlucanje i on sam postaju jedno isto, i u mudračcvoj duši] dolazi do [jedne izuzetno homogene] “sjedinjenosti” (samapatti) u kojoj se izjednačuje “onaj koji s-hvata” (grahitr) “shvatanje samo” (grahana) i “ono shvaćeno” (grahya). I, 42: tatra šabdarthajnanavikalpaih samkirna savitarka samapattih.
Ova “sjedinjenost” (samapatti) gde dominiraju afektivna povođenja (vikalpa)
bilo [da je reč o onom koje polazi] za verbalnim znakom (šabda), bilo pak za označenim (artha), bilo za spoznajom (jnana), [naziva se] – “diskurzivna” [ili pojmovna] (savitarka).
Šta je um? Um nije stvar, on je jedan događaj, zbivanje. Stvar u sebi ima supstancu, a događaj je samo proces. Stvar je slična steni, a događaj je sličan talasu, on postoji ali nije supstancijalan. On je isto kao događaj između vetra i okeana; proces, fenomen.
Ovo je prva stvar koju treba razumeti: da je um proces, zbivanje, sličan talasu ili kao reka, ali nema supstancijalnost u sebi. Ako bi bio supstancijalan, onda ne bi mogao biti rastvoren, poništen. Ako nema čvrstu supstancu može iščeznuti, ne ostavljajući za sobom nikakav trag. Kada talas iščezne u okeanu, šta ostaje iza? Ništa, čak ni trag. Dakle oni koji su saznali, oni kažu da je um kao ptica koja leti nebom – ne ostavlja za sobom otiske stopala, nema čak ni traga. Ptica leti ali ne ostavlja stazu, ne ostavlja otiske stopala.
Um je upravo proces. U stvari, ne postoji um, već samo misli; misli se kreću tako brzo da mislite i osećate da tu nešto postoji u kontinuitetu. Jedna misao dođe, druga misao dođe, drukčija, i one se nastavljaju.
Procep je tako mali da ne možete videti jaz između jedne misli i druge. Dakle, dve misli postaju spojene, one postaju kontinuitet, a zbog tog kontinuiteta vi mislite da postoji um.
Postoje misli – ne um – isto kao što postoje elektroni, nema materije. Misao je elektron uma.
Isto kao skupina, mnoštvo… mnoštvo postoji u jednom smislu, ne postoji u drugom; samo individue postoje. Inače mnogo individua zajedno daju osećanje kao da su oni jedno. Nacija postoji i ne postoji. Samo individue postoje. Individue su elektroni nacije, zajednice, mnoštva.
Misli postoje, um ne postoji. Um je samo pojava, privid. Kada pogledate dublje u um, on iščezava. Onda ima misli, ali kada um iščezne a individualna misao postoji, mnoge stvari se odmah rešavaju. Prva stvar; odmah saznajete da su misli kao oblaci – one dolaze i odlaze – a vi ste nebo. Kada nema uma, odmah dolazi opažanje da vi više niste angažovani u mislima.
Misli postoje, prolaze kroz vas kao što oblaci prelaze preko neba, ili kao što vetar prolazi kroz drveće. Misli prolaze kroz vas, a one mogu proći jer ste široka praznina. Ne postoji prepreka, nema smetnje. Nijedan zid ne postoji da ih spreči.
Vi niste obzidani, niste opasani zidom. Vaše nebo je beskonačno otvoreno; misli dolaze i odlaze. Kada jednom počnete osećati da misli dolaze i odlaze, a da ste vi posmatrač, svedok, um je pod kontrolom.
Inače um ne može biti kontrolisan. Na prvom mestu, zato što nije, (jer ne postoji) kako ga možete kontrolisati? Na drugom mestu, ko će kontrolisati um? Zato što niko ne postoji izvan uma. Kada kažem da niko ne postoji, mislim da niko ne postoji izvan uma – (to je) nepostojanje. Ko će kontrolisati um? Ako neko kontroliše um, onda će to biti da samo jedan deo uma kontroliše drugi deo uma. To je ono što je ego.
Um ne može biti kontrolisan na taj način. On nije, i nema nikog da ga kontroliše.
Unutrašnja praznina može videti, ali ne može kontrolisati. Ja mogu posmatrati, ali ne mogu kontrolisati. Inače samo gledanje je kontrola, sama pojava posmatranja, svedočenja, postaje kontrola jer um iščezava. To je isto kao tamna noć, vi trčite brzo zato što ste se uplašili nekog ko vas sledi, a taj neko nije niko drugi do vaša vlastita senka. Što više trčite, senka vam je bliža. Koliko god brzo da trčite nema razlike, senka je tu. Kad god pogledate unatrag, senka je tu. To nije način da se pobegne od nje, i nije način da se ona kontroliše. Moraćete da se zagledate dublje u senku. Ostanite mirni i pogledajte duboko u senku; senka iščezava jer senka nije, to je samo odsustvo svetla. Um nije ništa do odsustvo vašeg prisustva. Kada sedite smireno, kada se zagledate duboko u um, um jednostavno iščezava. Misli će ostati, one su egzistencijalne, ali um neće biti nađen.
Kada um ode onda druga percepcija postaje moguća: možete videti da misli nisu vaše.
Naravno one dolaze, ponekad one počivaju na kratko u vama, a onda odu. Možete biti njihovo prebivalište, ali one ne nastaju u vama. Jeste li ikada zapazili da čak nijedna misao nije nastala iz vas? Nijedna misao nije došla kroz vaše biće. One uvek dolaze spolja. One ne pripadaju vama. Nestabilne, bez korena, beskućne one lebde. Ponekad počivaju u vama, to je sve; kao oblak koji počiva na vrhu brda. Onda se kreću same po svome; ne treba da činite ništa. Ako jednostavno posmatrate, kontrola je postignuta.
Reč kontrola nije dovoljno dobra, jer reči ne mogu biti dovoljno dobre. Reči pripadaju umu, svetu misli. Reči ne mogu biti vrlo, vrlo prodorne; one su senka. Reč ‘kontrola’ nije dobra jer nema nikoga da kontroliše i nema nikoga da bude kontrolisan. Ali eksperimentalno to pomaže da se razume određena stvar koja se događa. Kada gledate duboko, um je kontrolisan. Odjednom ste postali gospodar. Misli su tu ali više nisu vaši gospodari, ne mogu vam učiniti ništa; jednostavno dođu i odu. Ostajete netaknuti isto kao lotosov cvet usred kiše; kapi vode padaju na latice ali nastavljaju da klize, čak i ne dotiču. Lotos ostaje netaknut.
Zbog toga je na Istoku lotos postao toliko važan, postao je tako mnogo simboličan.
Najveći simbol koji je došao sa Istoka jeste lotos. On nosi svo značenje istočne svesti. On kaže: “Budite kao lotos, to je sve. Ostanite netaknuti, i vi ste pod kontrolom. Ostanite netaknuti i vi ste gospodar.”
