Ima ljudi koji jednostavno odbijaju svakoga; ko god dođe bliže, oni se plaše. A strah je energija ista kao ljubav, ali negativna energija. Čovek koji oseća ljubav iskri, žubori pozitivnom energijom.
Kada pristupite bliže, kao da vas magnet privlači, želeli biste da budete s tom osobom.
Ako je strah vaš problem, onda mislite o vašoj ličnosti, posmatrajte je. Mora da ste zatvorili svoja vrata za ljubav, to je sve. Otvorite ova vrata. Naravno, postoji mogućnost da budete odbijeni. Ali zašto biste se bojali? Drugi može samo reči ‘ne’. Pedeset posto postoji mogućnost za ‘ne’, ali samo zbog pedeset procenata ‘ne’, vi birate sto posto života bez ljubavi.
Mogućnost postoji, ali zašto brinuti? Ima tako mnogo ljudi. Ako jedan kaže ne, ne primajte to kao povredu, ne primajte to kao bol. Jednostavno uzmite to – kao da se nije dogodilo. Jednostavno primite to – drugoj osobi se nije dopadalo da ide s vama. Niste odgovarali drugoj osobi. Vi ste različiti tipovi. On ili ona nije zaista kazala vama ‘ne’; to nije lično. Vi niste odgovarali, krenite dalje. To je dobro što je osoba rekla ‘ne’, jer ako ne odgovarate osobi a ona kaže ‘da’, onda biste bili u pravoj nevolji. Vi ne znate – drugi je zaštitio čitav vaš život od problema! Zahvalite se njemu ili njoj i krenite napred, jer svako ne može odgovarati svakome.
Svaka individua je tako jedinstvena da je zapravo vrlo teško naći pravu osobu da vam odgovara. U boljem svetu, nekad u budućnosti, ljudi će imati više pokretljivosti, tako da će moći da se bore za pravu ženu i pravog čoveka za sebe. Ne bojte se činjenja grešaka, jer ako se bojite da pravite greške nećete se kretati uopšte, propustićete čitav život. Bolje je pogrešiti nego ne raditi. Bolje je biti odbijen nego jednostavno da ostanete sami sa sobom, uplašeni i ne preduzimajući nikakvu inicijativu – jer odbijanje donosi pozitivnost i prihvatanje; to je druga strana prihvatanja.
Ako neko odbije, neko će prihvatiti. Čovek mora da nastavi da se kreće i traži pravu osobu. Kada se prava osoba sretne, nešto klikne. Oni su stvoreni jedno za drugo. Oni odgovaraju jedno drugom. Ne da tu neće biti konflikta, ne da neće bi momenata mržnje i borbe, ne. Ako je ljubav živa, takođe neće biti konflikta. Ponekad će takođe biti momenata ljutnje. Ovo jednostavno pokazuje da je ljubav jedan živi fenomen. Nekada tuga … jer kad god sreća postoji, nužno je da tuga bude tu.
Samo u braku nema žalosti, jer takođe nema ni sreće. Čovek jednostavno toleriše – to je sporazum, to je rukovođena pojava. Kada se stvarno krećete u životu, onda je takođe ljutnja tu. Ali kada volite osobu vi prihvatate ljutnju. Kada volite osobu vi takođe prihvatanje njenu ili njegovu tugu. Ponekad se udaljite upravo da biste opet prišli bliže. U stvari, postoji duboki mehanizam; ljubavnici se bore da se zaljube opet i opet, tako da stalno mogu imati male medene mesece. Ne plašite se ljubavi. Postoji samo jedna stvar koje čovek treba da se plaši, a to je strah. Plašite se straha i ničega drugog jer strah osakati. To je otrovno, to je samoubistveno. Pokrenite se! Iskočite iz toga! Učinite šta god želite, ali nemojte se izmiriti sa strahom jer to je negativna situacija. A ako vam nedostaje ljubav…
Za mene, ljubav nije veliki problem jer ja unapred gledam dalje nego vi. Ako vam nedostaje ljubav neće vam poći za rukom molitva, a to je za mene pravi problem. Za vas to možda još nije problem, jer ako je strah problem, onda za vas ljubav još nije problem, kako možete misliti o molitvi? Ali ja vidim čitav redosled života, kako se on kreće. Ako ljubav nedostaje nikada ne možete moliti, jer molitva je kosmička ljubav. Ne možete mimoići ljubav i postići molitvu. Mnogi ljudi su pokušali, oni su mrtvi u manastirima. Svuda u svetu mnogi ljudi su pokušali. Zbog straha, oni su pokušali potpuno da izbegnu ljubav, i pokušavali su da nađu prečicu direktno iz svog straha do molitve.
To su monasi radili tokom svih vekova. Hrišćani, hindu, budisti – svi monasi su radili to. Oni su pokušavali da potpuno mimoiđu ljubav. Njihova molitva će biti lažna. Njihova molitva neće imati život. Njihova molitva se nigde neće čuti, i kosmos neće odgovoriti na njihovu molitvu. Oni pokušavaju da obmanu čitav kosmos.
Ne, čovek mora da prođe kroz ljubav. Iz straha premestite se u ljubav. Iz ljubavi vi ćete se pomeriti u molitvu, a iz molitve nastaje neustrašivost. Bez ljubavi strah; s ljubavlju neustrašivost, a konačna neustrašivost je molitva, jer onda čak i smrt uopšte nije strahovanje, onda ne postoji smrt. Vi ste tako jako duboko usaglašeni sa egzistencijom – kako može postojati strah?
Stoga molim vas, ne budite opsednuti strahom. Razborito iskočite van, i krećite se prema ljubavi. I ne čekajte zato što niko nije zainteresovan za vas; ako čekate, možete nastaviti da čekate. Ovo je moje iskustvo: ne možete mimoići ljubav; inače počinićete samoubistvo. Ali ljubav vas može mimoići ako jednostavno čekate. Pokrenite se! Ljubav treba da bude strast. Ona treba da bude strasna, živa, vitalna. Samo onda možete privući nekoga da jurne prema vama. Mrtvi, ko mari za vas? Mrtvi, ljudi će želeti da se oslobode vas. Mrtvi, vi postajete dosadna pojava čamotinja. Svuda okolo vas, vi nosite prljavštinu čamotinje, zbog toga svako ko vam priđe osetiće da je to nesreća.
Budite zaljubljeni, životni, neustrašivi – i napredujte. Život ima mnogo da vam dâ ako ste neustrašivi. A ljubav vam može dati više nego što vam život može dati, jer ljubav je sam centar ovog života, a samo iz tog centra možete preći na drugu obalu.
Ova tri koraka zovem: život, ljubav i svetlost. Život je već tu. Ljubav morate postignuti. Možete je propustiti jer ona nije data; čovek mora da je stvori. Život je data pojava; vi ste već živi. Tamo se zaustavlja prirodna evolucija. Ljubav morate naći. Naravno postoje opasnosti, rizici, ali je oni čine lepom.
Morate naći ljubav. A kada nađete ljubav, samo onda možete naći svetlost. Onda nastaje molitva. U stvari, duboko u ljubavi, osobe, ljubavnici, ubrzo počnu da se kreću nesvesno prema molitvi. Jer najviši momenti ljubavi su najniži momenti molitve. Upravo blizu granice je molitva.
To se dešavalo mnogim ljubavnicima. Inače, retki su ljubavnici koji dok su u dubokoj ljubavi, odjednom počinju da se mole. Upravo sedeći jedno pored drugog u tišini, držeći se za ruke, ili ležeći zajedno na plaži, oni bi odjednom osetili podsticaj da idu dalje.
Stoga ne obraćajte mnogo pažnje strahu, jer to je opasno. Ako dajete mnogo pažnje tome, on će rasti. Okrenite se od straha i krećite se prema ljubavi.
