Jasan Pogled
Problemi koje je iznjedrilo napeto hladnoratovsko razdoblje nisu zaobišli ni francuske intelektualne krugove u kojima se o njima razvila živa rasprava. U toj situaciji najznačajniju ulogu igrao je glavni predstavnik francuskog egzistencijalizma i centralna ličnost pariške lijeve obale Jean-Paul Sartre (1905.– 1980.). Toj skupini suprotstavio se Albert Camus (1913.–1960.), doduše […]
“Voštani modeli sveta” – razgovor vodio David Ilić, “Index”, Novi Sad, 17. 3. 1971. D.Ilić: Svakako se osećate počastvovani NIN-ovom nagradom koja vam je ovih dana dodeljena za roman “Hodočašće Arsenija Njegovana”. Da li ste ovo priznanje očekivali, ili vas je ono na neki način iznenadilo? B.Pekić: Nisam ga očekivao, […]
Kada bi samo uspeo, pomislio je taj čovek, da pronađe neku stvar koja dotle nije nikome pripadala, koju niko nije odbacio ili izgubio, koja čak još nije ni izmišljena, napravljena, oblikovana, utanačena da bi bila stvar – a sigurno je da bi ona jedina bila dostojna da se nazove njegovom, […]
Čovek pod znakom pitanja / Ežen Jonesko ; prevela sa francuskog i priredila Tatjana Šotra Zašto je svet dat na upravljanje političarima? Zašto se upravljanje svetom ne može poveriti naučnicima, moralistima? Naučnici postaju sluge političara, tih žilavih primitivaca, rade sve što političari zažele u ime zastarelih i prilično sumnjivih ideja: […]
ŽAN DIFLO: Sadašnjost je, dakle, vreme neodređenosti, trenutak dekadencije? PAZOLINI: To je pakao.[4] Uvod Ono što sledi je niz tekstova i razgovora koji gravitiraju oko Pazolinijevog filma Salo: 120 dana Sodome (Salò o le 120 giornate di Sodoma, 1975). To je ujedno bio i njegov poslednji film. Ubrzo posle prvih ograničenih projekcija, […]
Crnjanski i Mefistofel O skrivenoj figuri Romana o Londonu- 5 Rjepnin i Nađa, kad bi ih detektiv ugledao, simbolizovali bi korespondencije koje postoje između duše i njene sudbine: “na licu njegove žene… zapazio je, odmah, dobrotu duše koja je neprolazna”, koja “privlači i najgoreg čoveka”, dok se na kneževom licu vidi […]
Stanislav Ignaci Vitkjevič (polj. Stanisław Ignacy Witkiewicz; Varšava, 24. februar 1885 — Jeziori, 18. septembar 1939) bio je poljski književnik, slikar, fotograf, teoretičar umetnosti i filozof. Otac mu je bio slikar i teoretičar umetnosti Stanislav Vitkjevič. Do studija slikarstva u Krakovu, koje nikada nije završio, roditelji su mu obezbedili privatne […]
. Svijet je danas naseljen adolescentima, djecom. Nije istina da svijet stari, naprotiv, svakim je danom sve mlađi. Djeca su još donedavno imitirala svijet odraslih i žurila se da što prije odrastu. Danas djeca više ne odrastaju. Odrasli nastoje da što duže ostanu mladima. Nedavno sam, eto, vidjela na televiziji […]
Predstavljanje Bernharda čitaocima novog milenijuma zahteva više od konvencionalnog pregleda njegovih dela i ostvarenja. Ona su već lepo pohranjena u različitim udžbenicima i enciklopedijskim odrednicama i ovde se neće ponavljati. Gotovo bez izuzetka se odnose na Bernhardov ikonoklazam, premda imaju poteškoća da definišu pravu prirodu tog ikonoklazma. U uvodnom eseju […]
Ruski umetnik i disident Andrej Molodkin najavio je da će zapečatiti određeni broj remek-dela – uključujući Pikasa, Rembranta i Vorhola – u ogroman sef dizajniran tako da uništi slike kiselinom u slučaju da bude odlučeno da Džulijan Asanž provede ostatak života u zatvoru. Očekivano, poklonici umetnosti su pobesneli; jedan Gardijanov kritičar je […]