Buda nema prošlost. On je završio s tim, on je ne nosi. Buda nema budućnost. On je završio s tim takođe, jer nema želja. Ali potrebe postoje jer telo postoji. Još nekoliko karmi više mora da se ispune; nekoliko dana više telo će nastaviti da otkucava, samo će se stara inercija produžiti. Morate naviti sat. Čak i kad prestanete sa navijanjem, on će nastaviti da otkucava nekoliko sati, ili nekoliko dana. Stara pokretačka sila će se nastaviti. Budući da je on izvan ograničenja vremena, on je majstor majstora.
Kada oboje, potreba i želja iščeznu, vreme će iščeznuti. I zapamtite da načinite razliku između želje i potrebe; inače možete biti u ozbiljnom neredu. Nikada ne pokušavajte da ostavite potrebe. Niko ih ne može ostaviti, dok telo ne bude napušteno. Ne budite u nedoumici šta je šta. Uvek znajte šta je potreba, a šta je želja.
Potreba dolazi od tela, a želja dolazi od uma. Potreba je animalna, želja je ljudska.
Naravno, kada osećate glad potrebna vam je hrana. Prestajete jesti kada potreba prestane; vaš stomak odmah kaže: “Dovoljno”, ali um kaže: “Još malo. Tako je ukusno:” To je želja. Vaše telo kaže: “Ja sam žedan,” ali telo nikada ne traži koka kolu. Kada telo kaže: “Žeđ” – vi pijete. Ne može piti vode više nego što je potrebno, ali koka kolu možete popiti više. To je fenomen uma.
Koka kola je jedina univerzalna stvar u ovom dobu – čak i u Sovjetskom Savezu. Ništa nije ušlo tamo, ali koka kola je ušla. Čak i gvozdena zavesa ne pravi nikakvu razliku, jer ljudski um je ljudski um.
Uvek motrite gde potreba prestaje, a želja započinje. Učinite to neprekidno svesnim.
Ako možete načiniti razliku, postigli ste nešto – ključ za egzistenciju. Potreba je lepa, želja je ružna. Međutim postoje ljudi koji stalno žele, i stalno odbacuju svoje potrebe. Oni su neozbiljni, glupi. Ne možete naći veće idiote na svetu, jer oni čine upravo suprotno.
To su ljudi koji će postiti danima i žudeti za nebom. Post je uskraćivanje potrebe, a želja za nebom je pomaganje željama da više budu tu. Oni imaju više vremena od vas, jer moraju misliti o nebu – imaju neizmerno vreme, nebo je uključeno u njemu. Vaše vreme se zaustavlja pri smrti. Za vas će oni reći: “Vi ste materijalista.” Oni su ‘duhovni’ jer se njihovo vreme nastavlja dalje. Ono pokriva nebo – ne samo jedno, sedam – čak i mokša, konačno oslobođenje, je obuhvaćeno njihovim vremenom. Oni imaju ogromno vreme, a vi ste materijalisti jer se vaše vreme zaustavlja pri smrti.
Zapamtite, lako je odbaciti potrebe, jer telo je tako tiho da ga možete mučiti. Telo je tako prilagodljivo da, ako ga mučite predugo, ono postaje prilagođeno vašem mučenju. Ono je nemo i ne može reći ništa, ako postite, za dva, tri dana reći će: “Ja sam gladno, ja sam gladno”. Ali vaš um misli o nebu, o raju, a bez gladi vi ne može ući u raj. U spisima je zapisano: “Posti” – zato ne slušate telo. Takođe je zapisano u spisima: “Ne slušaj telo – telo je neprijatelj.”
Telo je nema životinja: možete nastavljati da ga mučite. Za nekoliko dana ono će javljati šta mu treba, ako započnete dug post, barem prvu sedmicu… Petog, šestog dana ono prestaje da se javlja jer ga niko ne sluša, onda započinje da se prilagođava samo od sebe. Ono ima rezerve za devedeset dana. Svaka zdrava osoba ima rezerve masti za devedeset dana u slučaju nužde – ne za post.
Ponekad se izgubite u šumi i ne možete nabaviti hranu. Ponekad nastupi nestašica i ne možete dobaviti hranu. Telo ima rezervu za devedeset dana. Ono će hraniti sebe; ono jede sebe. Ono ima sistem sa dve brzine. Obično traži hranu. Ako unosite hranu, onda rezerva ostaje netaknuta. Ako ne unosite hranu dva, tri dana, ono počinje da traži. Ako mu ni tada ne dobavite hranu, jednostavno menja brzinu. Brzina se menja; onda ono započinje da jede sebe.
Zato u postu vi gubite jedan kilogram svakog dana. Gde odlazi ta težina? Ova težina iščezava jer jedete svoju vlastitu debljinu, svoje vlastito meso. Vi ste postali kanibal. Post je kanibalizam. Za devedeset dana bićete skelet, sva rezerva je potrošena. Onda morate umreti.
Lako je biti nasilan prema telu: ono je tako nemo. Međutim, s umom je to teško jer je on tako glasan, on neće da sluša. Prava stvar je načiniti um poslušnim i preseći želje. Ne tražite nebo ili raj.
Upravo sam pročitao knjigu o novoj religiji u Japanu. Kao što znate, Japanci su tehnički vrlo vešti ljudi: stvorili su dva raja u Japanu. Samo da bi vam dali mogućnost letimično da ga sagledate, na jednom brežuljku načinili su mali raj – kako se može doći tamo… Vi samo odete tamo i možete ga videti. To lepo mesto su učinili apsolutno čistim i takvim ga održavaju – cveće i cveće, drveće i hlad, lepi mali bungalovi; pružili su vam nagoveštaj raja tako da počinjete da ga želite.
Raj ne postoji. To je tvorevina uma. Ne postoji pakao. To je takođe tvorevina uma. Pakao nije ništa drugo do odsustvo raja; to je sve. Prvo stvorite, a onda osećate gubitak jer to nije tu. A ti ljudi, sveštenici, ti trovači, oni vam uvek pomažu da želite. Oni prvo stvore želju; onda sledi pakao; onda dolaze da vas spasu.
Jednom sam prolazio vrlo primitivnim putem – bilo je leto – i naišao sam iznenada na tako blatnjav deo puta da sam se začudio kako je postao tako blatnjav. Kiše nije bilo. Skoro pola milje je put bio blatnjav, a ja sam mislio da blato nije tako duboko pa sam nastavio da vozim kola dok se nisam zaglavio. Nije bilo samo blatnjav, imao je i mnogo rupa. Onda sam čekao da naiđe neko ko će mi pomoći, neki kamion.
Naišao je farmer sa kamionom. Kada sam zatražio da mi pomogne, rekao je da će to koštati dvadeset rupija. Rekao sam: “U redu platiću ti dvadeset rupija, samo me izvadi odavde.” Kada sam bio van, rekao sam farmeru : “Za ovu cenu morao bi da radiš dan i noć.”
On je rekao: “Ne, ne noću, jer moram da usmerim vodu iz reke na ovaj put. Šta mislite šta je načinilo ovo blato na putu? Onda moram takođe malo da odspavam, jer rano ujutru počinje rad.”
Takvi su sveštenici. Prvo oni stvore blato: puste vodu iz udaljene reke. Onda se vi zaglavite, a onda vam pomažu. Ne postoji raj i nema pakla, nema neba, nema pakla. Vi ste eksploatisani, i bićete eksploatisani dok ne prestanete da želite.
Čovek koji ne želi ne može biti eksploatisan. Onda nijedan sveštenik ne može da ga eksploatiše, onda nikakva crkva ne može da ga eksploatiše. Kada želite vi stvarate mogućnost da budete eksploatisani. Iskorenite svoje želje koliko možete jer su one neprirodne. Nikada ne secite svoje potrebe jer one su prirodne; ispunite svoje potrebe.
Pogledajte čitavu stvar. Potreba nema mnogo; njih uopšte nema mnogo. One su tako jednostavne. Šta vama treba? Hrana, voda, sklonište, nekoga da vas voli tako da vi možete voleti njega. Šta je još potrebno? Ljubav, hrana, sklonište – jednostavne potrebe. Religije su protiv svih ovih potreba. Protiv ljubavi, one kažu praktikujte celibat. Protiv hrane, one kažu praktikujte post. Protiv utočišta, oni kažu postanite monah, krećite se, postanite lutalica – beskućnik. One su protiv potreba. Tako one stvaraju pakao. A vi ste sve više i više u patnji, više i više u njihovim rukama. Onda tražite pomoć od njih, a oni su stvorili čitavo stanje.
Nikada ne idite protiv potreba, a uvek se setite da sečete želje. Želje su beskorisne. Šta je želja? To nije želja za skloništem. Želja je uvek za boljim utočištem. Želja je komparativna, potreba je jednostavna. Vama je potrebno sklonište, a želja je za palatom. Potrebe su vrlo, vrlo, jednostavne. Vama treba žena da je volite, čovek da ga volite. Željama? Željama treba Kleopatra. Želja je jednostavno za nemogućim; potreba je za mogućim. A ako je moguće ispunjeno, vi ste spokojni. Čak i Budi treba to.
Osho
Fotografija: Ivana Srbljanin
