Samo u kupatilu vi odbacujete ličnost.
Zbog toga je kupatilo tako osvežavajuće. Iz kupanja izlazite tako lepi, sveži, bez ličnosti; postajete individua. Individualnost je ono što vi jeste; ličnost je ono što vi pokazujete da jeste. Ličnost je vaše lice, individualnost je vaše biće, bivanje. Bog u Patanjđalijevoj koncepciji, nema ličnost. On je jedna individualna jedinica.
Kada sazrite, postepeno, mišljenje drugih postaje detinjasto. Ne brinete o njima; beznačajno je šta oni kažu. Ono što oni kažu nije to što nosi značenje. To ste vi, ono što vi jeste nosi značenje, ne ono šta oni kažu, “Lepo”. To je beskorisno. Ako ste lepi, to je glavna stvar. Šta oni kažu je nevažno. Šta vi jeste – stvarno, autentični vi – to je vaša individualnost.
Kada odbacite ličnost, vi postajete sannyasin, postajete individualna jedinica. Sada živite kroz svoj pravi centar. Ne pozirate. Kada ne pozirate, niste zabrinuti. Kada ne pozirate, vi ste nedirnuti onim što drugi kažu. Kada ne pozirate, ostajete izdvojeni, nepristrasni. Ličnost ne može ostati nepristrasna. To je vrlo krhka stvar. To postoji između vas i drugog, i to zavisi od drugog. On se može predomisliti, može vas potpuno uništiti. Pogledate ženu koja se smeši, i osećate se lepo zbog njenog smeška. A ako se ona jednostavno preobrati sa mržnjom u svojim očima, vi ste jednostavno smoždeni. Zapravo, vi ste smoždeni jer je vaša ličnost bačena pod noge. Ona vas je pregazila, čak ne želi ni da vas pogleda.
Svakog momenta se bojite da neko može slomiti vašu ličnost. Onda ceo svet postaje jedna briga. Bog ima individualnost, ali ne ličnost. Šta god da on jeste, to je ono što on pokazuje. Šta god da je on unutra, on je spolja. Zapravo, unutra i spolja nestaju za njega. Bog je uzvišeni ideal.
Na engleskom je to prevedeno: bog je vrhovni vladar. Zbog toga kažem da postoji nerazumevanje o Patanjđaliju. Na sanskritu on ga naziva puruša-višeša – vrhovno biće, ne vladar. Ja bih voleo da prevedem “Bog” kao “najviši, vrhovni”. On je individualna jedinica božanske svesti – individualna, ne univerzalna, jer Patanjđali kaže svaka individua je božanska.47
On je netaknut od nesreća života, delovanja i rezultata delovanja. Zašto? Jer što više postanete individua, više život uzima različit kvalitet. Nova dimenzija se otvara – dimenzija igre. Što se više bavite s ličnošću i spoljašnjim, ljuskom, periferijom… Vaša dimenzija života je dimenzija rada: zabrinuti oko rezultata, zabrinuti o tome da li ćete dostići cilj ili ne, uvek zabrinuti da li će vam stvari pomoći ili ne, šta će se dogoditi sutra.
Čovek čiji je život postao igra ne brine se za sutra, jer on postoji samo danas. Isus kaže: “Pogledajte ljiljane. Tako su lepi,” jer za njih život nije rad. Pogledajte reke, pogledajte zvezde. Izuzev čoveka, sve je lepo i sveto jer čitava egzistencija je igra. Niko se ne brine oko rezultata. Da li se drvo brine hoće li će cvetovi doći ili ne? Da li se reka brine hoće li dostići okean ili ne? Izvan čoveka, ne postoji briga. Zašto je čovek zabrinut? Zato što gleda život kao rad, a ne kao igru – a čitava egzistencija je igra.
Patanjđali kaže: kada čovek postane usredsređen u sebi, on postaje igrač; on se igra.
Život je igra i to je lepo; nije potrebno brinuti o rezultatu. Rezultat nije važan, to je jednostavno nevažno. Stvari koje radite same po sebi imaju vrednost. Ja vam govorim; vi me slušate. Ali vi slušate sa svrhom, a ja govorim bez cilja. Vi slušate sa svrhom, jer kroz slušanje vi želite da postignete nešto – neko znanje, neka rešenja, neke tehnike, metode, neko razumevanje, a onda ćete otići da ih odradite. Vi ste za rezultat. Ja vam govorim bez cilja. Ja jednostavno uživam.
Ljudi me pitaju: “Zašto nastavljaš da govoriš svakog dana?” Ja uživam, to je isto kao što ptice pevaju. Kakva je svrha? Pitajte ružu zašto nastavlja da cveta? Koja je svrha? Ja vam govorim jer ovo deljenje mene samog s vama je samo po sebi vrednost, to ima suštinsku unutarnju vrednost. Ja ne tražim rezultat; nisam zabrinut da li ćete vi biti preobraženi kroz ovo ili ne. Ne postoji zabrinutost. Ako me slušate, to je sve. Ako ni vi niste zabrinuti, onda se preobražaj može dogoditi upravo ovog trenutka. Zato što ste zabrinuti kako ćete to iskoristiti – bilo šta što kažem, kako da koristite to, šta da se radi oko toga… Vi ste već u budućnosti. Vi niste ovde; ne učestvujete u igri. Vi ste u radionici ili na seminaru. Ne učestvujete u igri.
Razmišljate da dobijete neke rezultate iz toga, a ja sam potpuno beskoristan. Tako ja delim sebe s vama. Ja ne govorim da se radi nešto u budućnosti: ja govorim jer se upravo sada, kroz ovo deljenje, nešto dešava, i to je dovoljno.
Zapamtite reči: “suštinska unutarnja vrednost”, i načinite svaki svoj čin jednom suštinskom unutarnjom vrednošću. Ne brinite oko rezultata – jer onog trenutka kada razmišljate o rezultatu, šta god da činite postaje sredstvo, a cilj je u budućnosti. Načinite sredstva sama sebi ciljem; načinite stazu ciljem. Načinite upravo ovaj trenutak najvišim; ne postoji ništa izvan njega. Ovo je stanje Boga i kad god igrate, vi imate odsjaj tog stanja.
Deca se igraju, i ne možete naći ništa božanstvenije od dečjeg igranja. Otuda Isus kaže: “Dok ne postanete kao deca, nećete ući u carstvo Božije.” Postanite slični deci. Značenje nije da postanete detinjasti, jer da se bude detinjast jedna je stvar, a da se bude sličan deci totalno je različita stvar. Detinjasto treba da bude odbačeno. To je mladalačko, nezrelo.
Treba da se povećava sličnost deci. To je nevinost – besciljna nevinost. Traženje koristi donosi otrov; rezultat vas truje. Onda je nevinost izgubljena.
Bog je vrhovni. On je individualna jedinica božanske svesti. On je netaknut od nesreća života, delovanja i rezultata delanja.
Možete postati Bog upravo sada jer ste već to – samo stvar treba da se realizuje, shvati.
Vi ste već ono što mislite da treba da budete. Nije potrebno da izrastete u Boga. Zaista, treba da shvatite da ste već to. Ovo se događa kroz predanost.
Patanjđali kaže: verujte u Boga, imajte poverenje u Boga tamo, negde, visoko u univerzumu, na vrhu, i predajte se. Taj Bog je samo oslonac, pomagač koji pomaže predavanje. Kada se predavanje dogodi, vi postajete Bog, jer predavanje znači: “Sada se ne bavim rezultatom, ne interesujem se za budućnost, ne brinem se za sebe uopšte. Ja se predajem.”
Kada kažete: “Ja se predajem”, šta se predaje? ‘Ja’ – ego. A bez ega kako možete misliti o svrsi, rezultatu? Ko će misliti o tome? Onda se prepuštate. Onda idete gde god to vodi. Sada čitava volja odlučuje; vi ste se predali svojoj odluci. Patanjđali kaže da postoje dva puta. Učinite napor totalnim. Ako ne akumulirate ego, onda taj totalni napor će postati predanost u sebi. Ako akumulirate ego, onda postoji put: predanost Bogu.
U Bogu seme je razvijeno do svog najvišeg opsega.
Vi ste seme, Bog je manifestacija. Vi ste seme, a Bog je ostvarenje. Vi ste potencijalnost, on je aktuelnost. Bog je vaša sudbina, i vi nosite tu svoju sudbinu već mnogo života, a ne vidite je, jer vaše oči su fiksirane negde u budućnost. One ne gledaju u sadašnjost.
Ovde i sada sve je kao što treba da bude ako ste spremni da gledate. Ništa nije potrebno; nikakvo činjenje nije potrebno. Egzistencija je savršena svakog pojedinog trenutka. Ona nikada nije bila nesavršena, to ne može da bude. Da je bila nesavršena, kako bi onda postala savršena? Ko bi je onda načinio savršenom?
Egzistencija je savršena; uopšte ništa nije potrebno da se uradi. Ako ovo razumete, predanost je onda dovoljna. Nema napora, nema pranayame, nema bhastrike, nema shirshasane, nema yoga asana (položaja), nema meditacije, ničega, ako razumete ovo – da je egzistencija savršena kakva jeste. Pogledajte unutra, pogledajte spolja: sve je tako savršeno da ništa ne može da se uradi osim slavljenja. Čovek koji se predaje započinje slavlje.
Osho
