U ovim sutrama on kaže:
Samprađnata samadhi je samadhi koji je praćen rasuđivanjem, razmišljanjem, blaženstvom i osećajem čistog bivanja.
Međutim, ovo je prvi korak; mnogi su zavedeni – oni misle ovo je zadnji korak zato što je tako čist i osećate se tako blaženim i tako srećnim da mislite da sada nema više ničega da se postigne. Ako pitate Patanjđalija, on će reći satori iz Zena je samo prvi samadhi. To nije najveće, krajnje; krajnje je još daleko.
Reči koje on koristi ne mogu se tačno prevesti jer sanskrit je najsavršeniji jezik; nijedan jezik nije ni približan kao on. Tako da ću morati da vam ih objasnim. Korišćena je reč vitarka; na engleskom je prevedena kao rasuđivanje. To je nezadovoljavajući prevod. Vitarka se mora razumeti. Tarka znači logičko zaključivanje; onda Patanjđali kaže da postoje tri tipa logike. Jedan tip on naziva kutarka – mišljenje orijentisano prema negativnom; uvek misleći u terminima poricanja, osporavanja, sumnje, nihilizma.
Bilo šta da kažete, čovek koji živi u kutarki – negativnoj logici – uvek misli kako da to ospori, kako da kaže ‘ne’ tome. On izgleda negativno. Uvek se žali, gunđa. Uvek oseća da je negde nešto pogrešno. Ne možete ga postaviti u pozitivno jer je takva njegova orijentacija.
Ako mu kažete da posmatra sunce, on neće gledati sunce. On će videti sunčeve pege, naći će uvek tamniju stranu stvari: to je kutarka. To je kutarka – pogrešno rasuđivanje – ali izgleda kao rasuđivanje.
To vodi na kraju do ateizma. Onda poričete Boga, jer ako ne možete videti ono što je dobro, svetlije strane života, kako možete videti Boga? Vi jednostavno poričete. Onda čitava egzistencija postaje tamna. Onda je sve pogrešno, i oko sebe možete stvoriti pakao. Ako je sve pogrešno, kako možete biti srećni? A to je vaša kreacija, i možete uvek naći nešto pogrešno, jer život se sastoji od dualnosti.
U ružinom žbunu ima lepih cvetova, ali i trnja takođe. Čovek kutarke će uvek ceniti trnje, a onda će doći do saznanja da ta ruža mora biti obmana; ona ne može postojati. Opkoljena s toliko mnogo trnja, milionima trnja, kako može ruža postojati? To je nemoguće, poriče se sušta mogućnost. Neko obmanjuje.
Mula Nasrudin je bio vrlo, vrlo tužan. Otišao je kod sveštenika i rekao “Šta da radim? Moja žetva je opet uništena. Nema kiše.” Sveštenik je odgovorio, “Ne budi tako tužan Nasrudine. Gledaj svetliju stranu života. Možeš biti srećan jer još imaš mnogo. Uvek veruj u Boga koji sve zbrinjava. On hrani čak i ptice u vazduhu, stoga zašto si zabrinut?” Nasrudin je rekao, “Da!” vrlo gorko, “Mojim žitom! Bog hrani ptice mojim žitom.”
On ne može da vidi poentu. Njegova žetva je uništena od tih ptica, a Bog ih hrani… “a moja žetva je uništena.” Ova vrsta uma će uvek naći nešto i uvek će biti napeta. Nespokojstvo će ga uvek slediti kao senka. Ovo Patanjđali zove kutarka – negativna logika, negativno razmišljanje.
Onda postoji tarka – jednostavno rasuđivanje. Jednostavno rasuđivanje ne vodi nigde. To je kretanje u krugu jer nema cilja. Možete stalno da razmišljate i razmišljate i razmišljate, ali nećete doći do nikakvog zaključka jer rasuđivanje može doći do zaključka samo kada od samog početka postoji cilj. Vi se krećete u određenom pravcu, onda stižete negde. Ako se krećete u svim pravcima – ponekad prema jugu, ponekad prema istoku, ponekad prema zapadu – gubite energiju.
Razmišljanje bez cilja se naziva tarka; razmišljanje sa negativnim stavom se naziva kutarka; razmišljanje sa pozitivnom osnovom se naziva vitarka. Vitarka označava pozitivno usmereno rasuđivanje. Dakle, vitarka je prvi elemenat samprađnata samadhija. Čovek koji želi da dopre do unutarnjeg mira mora da bude treniran u vitarki – pozitivno usmerenom rasuđivanju. On uvek gleda svetliju stranu, pozitivnu. On ceni cvetove, a zaboravlja trnje – trnje postoji, ali on se ne bavi njime. Ako volite cveće i cenite cveće, dolazi trenutak kada ne možete verovati u trnje, jer kako je to moguće kada postoje tako lepi cvetovi, kako trnje može postojati? Nešto mora biti varljivo.
Čovek kutarke ceni trnje; onda cvetovi postaju varljivi. Čovek vitarke ceni cvetove; onda trnje postaje iluzorno. Zbog toga Patanjđali kaže: vitarka je prvi elemenat. Samo onda je moguće blaženstvo. Kroz vitarku čovek dospeva u božansko. Čovek svuda oko sebe kreira svoj vlastiti raj.
Osho
