Ramakrišna je pokušao s jednim od najvećih eksperimenata u istoriji čovečanstva.
Kada je postao prosvetljen, posle prosvetljenja, probao je mnoge staze. Niko to nije nikada uradio jer za tim nema potrebe. Postigli ste vrh; zašto brinuti da li druge staze vode tamo ili ne? Međutim, Ramakrišna je pružio veliku pomoć čovečanstvu. Vratio se opet natrag u “podnožje brda” i pokušao drugom stazom – da vidi da li ona vodi do vrha ili ne. Mnoge je probao i svaki put je stizao do iste tačke.
Ovo je njegovo poređenje – da su u podnožju staze različite. Kreću se u različitim pravcima, čak i izgledaju suprotne, protivrečne. Međutim, susreću se na vrhu – spajaju se na vrhu. Na početku, različitost, mnoštvo; na kraju jedinstvo, istovetnost.
Ne marite za sintezu. Jednostavno izaberite svoju stazu i držite se nje. Ne budite zavedeni od drugih koji će vas zvati da dođete na njihovu stazu jer ona prednjači.
Hindusi su dostigli, muhamedanci su dostigli, Jevreji su dostigli, hrišćani su dostigli, a krajnja istina ne uslovljava da ćete je dostići samo ako ste hindus.
Jedina stvar za koju se treba brinuti je da osetite svoj tip i da izaberete. Ja nisam ni protiv čega; ja sam za sve. Šta god da izaberete, mogu vam pomoći na tom putu. Ali nema sinteza. Nemojte pokušavati da spajate.
Šesto pitanje:
Često, kada nam govorite, talasi energije nam dolaze otvarajući naša srca i donoseći suze zahvalnosti. Rekli ste da nas ispunjavate kad god smo otvoreni, ali često se ova pojava dešava mnogim ljudima u isto vreme, kao shaktipat, zašto nam češće ne dajete ovo divno iskustvo?
To zavisi od vas. Nije da vam ja dajem neko iskustvo. To je do vas; vi ga možete uzeti. To nije davanje jer ja dajem sve vreme. Na vama je da budete otvoreni i to primite. A to je u redu, to se događa mnogo puta mnogim ljudima zajedno. Onda logični um kaže da ja mora da sam nešto učinio; inače, zašto se tolikim ljudima to dešava neprekidno?
Ne, ja ne radim ništa. Ali kada se neko otvori, njegovo otvaranje je zarazno. Drugi odmah počinju da se otvaraju. To je kao kada jedan počne da kašlje i drugi počinju da kašlju; to je infekcija. Neko se otvori i iznenada osećate da se nešto dešava oko vas; vi takođe postajete otvoreni.
Ja sam dostupan neprekidno. Kad god se otvorite, možete sudelovati s mnom. Kad ste zatvoreni, ne možete deliti. A to nije zbog mog udela, to zavisi od vas da nešto učinite. Naravno, to se događa neprekidno, jer jedan otvara drugog, a onda se to nastavlja. To može postati pojava slična poplavi.
U Indoneziji postoji posebna metoda poznata kao latihan. Oni koriste reč otvaranje; čovek koji je otvoren može otvoriti druge. Majstor po imenu Bapak Sabud, jedan od vrlo značajnih ljudi danas na zemlji, majstor je latihan-a. Otvorio je nekoliko ljudi, a onda im je naložio da idu okolo po zemlji i otvaraju druge.
Šta oni čine? Oni imaju vrlo jednostavnu metodu. Vi možete to shvatiti jer radite mnoge slične metode. Čovek koga je otvorio Bapak Sabud kreće se sa novopridošlim – s čovekom koga treba otvoriti – sa sledbenikom. Oni ostaju u zatvorenoj sobi. Onaj koji je već otvoren podiže svoju ruku prema nebu. Otvara sebe, a drugi tu jednostavno stoji. Za nekoliko minuta drugi počinje da podrhtava. Nešto se dešava, a kada je otvoren, otvoren ka beskonačnom nebu, beskonačnoj energiji s one strane, onda mu se dopušta da otvara druge.
Niko ne zna šta oni rade, čak ni akter nikada ne zna šta radi. On jednostavno stoji tamo a drugi jednostavno stoji u blizini – novokršteni ili iskušenik. A oni ne znaju – oni pitaju Bapaka Sabuda: “Šta je ovo?” Oni to rade – to se dešava – ali Bapak Sabud nikada ne daje objašnjenje. On nije taj tip čoveka. On kaže: “Jednostavno radite to. Ne brinite se zašto se to dešava. To se dešava.”
Isto se događa ovde. Čovek se otvara. Iznenada, energija se kreće okolo: on kreira atmosferu, životnu sredinu. Vi ste pored njega; iznenada osećate jak talas, suze počinju da liju, vaše srce je puno. Vi otvarate; pomažete drugog… To postaje lančana reakcija. Ceo svet može biti otvoren; a jednom kada ste otvoreni, vi znate tu veštinu. Onda jednostavno stavite svoj um u određenu situaciju, na određeni put vaše biće; to je ono šta ja nazivam molitvom.
Za mene, molitva nije verbalna komunikacija sa božanskim. Jer kako vi jezikom možete komunicirati sa božanskim? Božansko nema jezik i sve što kažete neće biti shvaćeno. Vi ne možete biti shvaćeni uz pomoć jezika, nego pomoću vašeg unutrašnjeg bića ili bivanja.
Biće ili postojanje je jedini jezik.
Probajte malu metodu molitve. Tokom noći, kada odlazite u krevet, kleknite pored kreveta. Ugasite svetlo, podignite svoje ruke, zatvorite oči i samo osećajte kao da ste ispod vodopada – vodopada energije s neba. U početku, to je jedna zamisao. U početku to mora da bude mašta. Tokom dva, tri dana počinjete da osećate da je to stvarna pojava – vi ste ispod vodopada – vaše telo započinje da se trese, kao list na jakom vetru. A to padanje je tako jako i ogromno da ga ne možete obuhvatiti – ono vas ispunjava od pore do pore, od nožnih prstiju do glave. Postali ste prazna posuda i ono vas ispunjava.
Kada osetite da vam nailazi drhtanje, sarađujte s njim. Pomažite to drhtanje da raste sve više, jer što se više tresete, više je mogućnosti za beskonačnu energiju da se spusti u vas, jer vaša vlastita energija postaje dinamička. Kada ste dinamički, možete susresti dinamičku silu; kada ste statički, ne možete susresti dinamičku silu.
Kada drhtite, energija se stvara u vama. Energija privlači više energije. Postanite posuda – prazna, ispunjena, prepunjena. Kada osećate kako je to previše, nepodnošljivo, punjenje je preveliko i više ga ne možete podneti, kleknite na zemlju, poljubite zemlju i ostanite tihi tamo kao da izlivate energiju u zemlju.
Uzmite od neba; dajte natrag zemlji. Postajete medijum između neba i zemlje.
Poklonite se duboko; postanite opet prazni. Kada osetite da ste prazni, osetićete smirenost, tišinu, sabranost. Onda uzdignite svoje ruke opet. Osećajte energiju. Spustite se dole, poljubite zemlju; vratite energiju natrag zemlji.
Energija je nebo, energija je zemlja. Postoje dva tipa energije. Nebo se uvek naziva muškim jer daje, a zemlja se uvek naziva ženskom jer prima, ona je kao materica. Stoga uzmite od neba i dajte zemlji. To treba uraditi sedam puta – ne manje – jer svaki put energija će prodreti u jednu čakru vašeg tela, a ima sedam čakri.
Svaki put energija će ući dublje u vas; ona će pokrenuti dublju srž u vama. Mora se učiniti sedam puta. Manje ne treba raditi, jer ako uradite manje nećete moći da spavate.
Energija će biti unutra, i vi ćete se osećati nemirno. Uradite to sedam puta. Što više puta uradite, manje će biti štete, ali ne manje – uradite sedam puta ili više.
A kada se osetite sasvim ispražnjeno, idite da spavate. Cela vaša noć će postati događaj. U spavanju vi ćete postati sve tiši i tiši. Snovi će se zaustaviti. Osetićete ujutru kako se novo biće budi – uskrsava. Više niste onaj stari. Prošlost je odbačena; vi ste sveži i mladi.
Radite to svake noći. Za tri meseca mnoge stvari će postati moguće. Bićete otvoreni, a onda možete otvarati druge. Posle tri meseca ovog fenomena otvaranja, možete jednostavno stajati pored nekog i otvoriti sebe, i odmah ćete osetiti da se drugi trese, drhti. Čak i ako vas on ne zna, čak i ako ga ne poznajete, možete otvoriti nekoga. Ali ne radite to jer drugi će biti jednostavno preplašeni. On će misliti da se događa nešto neprirodno.
Jednom otvoreni, vi možete otvarati druge. To je jedno duhovno stanje, jedno osećanje; to je lepa infekcija; infekcija savršenog zdravlja, ne od neke bolesti – infekcija celovitosti, infekcija svetosti, infekcija od duhovnog, svetog.
Osho
