Pismo bratu Teu
9.januar 1889.
Fizički sam u redu, rana jako dobro zarasta i veliki gubitak krvi nadoknađujem time što dobro jedem i varim. Najstrašnija je nesanica, lekar mi je nije pominjao, a ni ja mu o tome još nisam govorio. Ali, sam se borim sa njom.
Protiv nesanice se borim jakom, veoma jakom dozom kamfora u jastuku i dušeku i, ako te ikada uhvati nesanica, preporučujem ti to. Mnogo sam se plašio da sam spavam u kući i brinuo se da više neću moći da zaspim. Ali, to je dobro prošlo i usuđujem se da poverujem da se neće ponoviti. Patnja je, što se toga tiče, u bolnici bila užasna, ali, s obzirom na to da sam bio više ošamućen nego onesvešćen, mogu da ti pomenem, kao kuriozitet, da je onaj na koga sam mislio bio Dega. Gogen i ja smo ranije razgovarali o njemu i pomenuo sam Gogenu da je Dega rekao sledeće: „Čuvam se za Arležanke“!
Dakle ti, koji znaš koliko je Dega prefinjen, kada se vratiš u Pariz, reci mu nekako da do sada nisam bio u stanju da ih slikam, a da ne budu dosadne, te žene iz Arla, i da ne treba da veruje Gogenu, ako Gogen pre vremena hvali moj rad koji se odvijao samo u bolesnom stanju.
Dakle, ako se oporavim, moram ponovo da počnem i ne smem ponovo da dosegnem te vrhove na koje me je delimično odvukla bolest.
- januar
…
Sada smo došli do troškova izazvanih Gogenovim telegramom, zbog kojeg sam mu ja već zamerio što ga je poslao. Jesu li izdaci, do kojih je došlo na tako bizaran način, ispod 200 franaka? Smatra li Gogen da je izveo majstorske poteze? Slušaj, neću više da insistiram na besmislenosti tog postupka, pretpostavimo da sam ja bio sasvim pomućenog razuma, ali zašto onda slavni drugar nije bio smireniji?
Neću dalje da insistiram na tome.
Ne mogu dovoljno da ti zahvalim što si Gogenu platio na takav način da može samo da se hvali odnosima koje je imao sa nama. To je, eto, na nesreću, još jedan izdatak, možda veći nego što je opravdano, ali ja ipak u tome nazirem neku nadu.
Ne treba li on, ili, barem, zar ne bi trebalo pomalo da počne da uviđa da nismo mi njega eksploatisali, već naprotiv, da smo pokušavali da mu spasemo egzistenciju, mogućnost da radi i..i ..čast.
Ako je to ispod grandioznih planova o udruženju umetnika, koje je predlagao, a znaš i sam da mu je do toga još veoma stalo, ako je to ispod nivoa njegovih drugih kula u vazduhu – zašto ga uopšte smatrati odgovornim za nedaće i štetu koju je nesvesno, kako tebi, tako i meni, u svojoj zaslepljenosti mogao da nanese?
Ako ti sada ova pretpostavka izgleda suviše smela, ja ne insistiram, ali, pričekajmo.
Već je imao presedane u onome što on naziva „banka u Parizu“ i veruje da je tu bio lukav. Možda smo, što se toga tiče, i ti i ja nedovoljno radoznali…
Ipak, to i nije baš sasvim u neskladu s nekim delovima naše pređašnje prepiske.
Da je Gogen ostao još neko vreme u Parizu da se dobro preispita, ili da ga pregleda neki specijalista, bogami, ne znam baš šta bi ispalo.
Video sam u nekoliko navrata kako radi stvari koje ti i ja sebi ne bismo dopustili, jer imamo drugačiju savest, čuo sam i dve-tri stvari u istom stilu, koje su pričali o njemu, ali ja, koji sam ga gledao izbliza, veoma izbliza, smatram da ga ponekad ponese mašta, možda i ponos, ali je…praktično neodgovoran.
Ovaj zaključak ne podrazumeva da ga ti slušaš u svakoj prilici. Ali, što se tiče izravnanja njegovog računa, vidim da si postupio superiorno i savesno, i zato verujem da ne treba da strepimo da on može da nas uvuče u gluposti „pariske banke“.
Ali on…gospode, neka radi šta hoće, eto mu njegova nezavisnost (šta god on pod tim podrazumevao) i njegovi stavovi, neka ide svojim putem, kad već misli da ume bolje od nas.
Dosta mi je čudno što mi traži jednu sliku suncokreta, nudeći mi, pretpostavljam u zamenu, ili kao poklon, nekoliko studija koje je ostavio ovde. Poslaću mu njegove studije koje će za njega, verovatno biti od koristi, a meni nisu.
Ali, za sada, svoja platna zadržavam ovde i kategorično zadržavam za sebe suncokrete o kojima je reč.
Već ima dva, neka mu to bude dovoljno.
Iako nije zadovoljan razmenom koju je napravio sa mnom, može da uzme nazad svoje malo platno sa Martinika i svoj portret koji mi je poslao iz Bretanje, ali zato neka mi vrati moj portret i moja dva platna suncokreta koje je uzeo u Parizu. Dakle, ako ikada načne tu temu, smatram da je ovo što sam rekao dovoljno jasno.
Kako Gogen može da tvrdi da se bojao da bi me uznemirila njegova poseta, kada bi teško mogao da porekne da je znao da sam ga stalno tražio i da su mu rekli i ponavljali da insistiram da ga odmah vidim.
I to upravo zato da bih mu rekao da sve što se dogodilo ostane među nama i da tebe ne uznemirava. Nije hteo da sluša.
Vinsent
