Noćas tako želim da me neko voli,
pregršt nečije nježnosti mi treba;
noćas ću sve da zaboravim i prebolim
i da se vratim u naručje neba.
Ja sam bio kafanski i više nič’ji,
i bio pust i prezren – neželjen ko grobar.
Noćas bih htio sebi – dječaku da ličim
i da mi opet kažu kako sam dobar.
Vito Nikolić