Drugi tip čoveka koji dolazi do unutarnjeg traganja je čovek od istraživanja – đigjasa.
On ne dolazi iz radoznalosti. On dolazi sa jednim intenzivnim istraživanjem. On podrazumeva to, ali to takođe nije dovoljno jer njegove namere su u osnovi intelektualne. On može postati filozof, ali ne može postati religiozan čovek. On će istraživati duboko, ali njegovo istraživanje je intelektualno. On ostaje orjentisan na glavu; to je problem koji treba rešiti.
Život i smrt nisu obuhvaćeni; to kod njega nije pitanje života i smrti. To je zagonetka, slagalica. On uživa rešavajući to baš kao što vi uživate rešavajući zagonetku ukrštenice jer vam pruža izazov. To mora da se reši, osećaćete se vrlo dobro ako je možete rešiti. Međutim, to je intelektualno, duboko dole uključen je ego. Ovaj čovek će postati filozof. Naporno će raditi. Razmišljaće, kontempliraće, ali nikada neće meditirati. Razmišljaće logično, racionalno; naći će mnogo rešenja. On će kreirati sistem, ali cela stvar biće njegova vlastita projekcija.
Istina vas treba totalno. Čak i devedeset devet procenata neće delovati: nužno je tačno sto posto vas, a glava je samo jedan procenat. Vi možete živeti “bez glave”. Životinje žive “bez glave”, drveće živi “bez glave”. Glava nije tako bitna stvar u egzistenciji. Vi možete lako živeti – zapravo, možete mnogo lakše živeti “bez glave” nego “sa glavom”. Ona stvara milione komplikacija. Glava nije baš apsolutno nužna i priroda zna to. Ona je suvišan luksuz. Ako nemate dovoljno hrane, telo zna gde hrana treba da ide; ono prestaje da je daje glavi.
Zbog toga, u siromašnim zemljama, intelekt se ne može razviti, jer intelekt je luksuz. Kada je sve završeno, kada telo u potpunosti dobija sve, samo tada se energija kreće prema glavi. Čak i u vašem životu se to dešava svakog dana, ali niste svesni. Ako pojedete previse hrane – odmah ćete se osećati pospano. Šta se dešava? Telu je potrebna energija za probavu.
Glava može biti zaboravljena, energija se kreće prema stomaku. Glava oseća vrtoglavicu, pospanost. Energija se ne kreće, krv se ne kreće prema glavi. Telo ima svoju vlastitu ekonomiju.
Postoje osnovne stvari, a ima stvari koje nisu osnovne. Osnovne stvari treba prvo da budu ispunjene, jer one koje nisu osnovne mogu čekati, vaše filozofiranje može čekati. Nema velike potrebe za tim. Ali vaš stomak ne može čekati, on mora biti prvo napunjen; ta glad je mnogo osnovnija. Zbog ove osnovne realizacije mnoge religije su pokušale post, jer ako postite glava ne može da misli, jer energija nije tako velika; ne može biti data glavi. Ali ovo je varka. Kada energija bude tu, glava će započeti da misli opet. Ova meditacija je laž. Ako postite dugo, neprekidno nekoliko dana, glava ne može da misli. Niste vi dospeli do ne-uma, do transcendencije; jednostavno u vama ne postoji suvišna energija. Telu je potrebna prvo; telesne potrebe su osnovne, bitne; potrebe glave su sekundarne, suvišne. To je kao da imate jednu ekonomiju u vašoj kući. Ako vaše dete umire, vi ćete prodati TV aparat. U tome nema mnogo toga sadržanog. Možete prodati nameštaj kada dete umire; a kada ste vi gladni, možete prodati čak i kuću. Prvo osnovne stvari – to je značenje ekonomije – zatim druge stvari. A glava je poslednja; ona je samo jedan posto vas, i to takođe suvišan. Možete postojati “bez glave”, tj. intelekta.
Možete li postojati bez stomaka? Možete li postojati bez srca? Međutim, možete postojati bez glave (intelekta). A kada posvetite preveliku pažnju glavi (intelektu), vi ste potpuno uvrnuti. Radite stoj na glavi; shirshasana. Potpuno ste zaboravili da glava nije bitna.
Kada date samo glavi (intelektu) da istražuje, to je đigjasa. To je luksuz. Možete postati filozof i sedeti u fotelji; odmarati se i razmišljati. Filozofi su kao luksuzni nameštaj. Ako to možete priuštiti, dobro; ali to nije problem života i smrti. Stoga Patanjđali kaže da čovek radoznalosti – kutuhala – ne može postići ostvarenje; čovek đigjase – istraživanja – postaće filozof.
Osho
