Prvo pitanje:
Put izgleda da je ka miru i svesti. Zašto je onda svako i sve oko nas u takvom haosu?
Jer ja sam haos! Jedino iz haosa je kosmos rođen; nema drugog puta. Vi ste kao stara, vrlo stara, drevna građevina; ne možete biti potpuno obnovljeni. Milionima života ste bili ovde. Prvo morate biti potpuno razvaljeni, i samo onda ponovo stvoreni. Rekonstrukcija je moguća, ali to neće dugo pomoći. Biće to samo površinska dekoracija. Duboko u vašim temeljima vi ćete ostati stari, i cela konstrukcija će uvek ostati klimava. Može pasti svakog dana. Novi temelji su potrebni – sve novo. Morate biti sasvim ponovo rođeni, inače će to biti prepravka. Možete biti obojeni spolja, ali ne postoji način da obojite unutrašnje. Unutrašnje će ostati isto – ista stara propala stvar. Potreban je diskontinuitet. Ne treba vam se dozvoliti da trajete. Procep… Staro jednostavno umire, a novo izlazi iz njega – iz smrti. Postoji procep između starog i novog; inače staro bi moglo da se nastavi. Zaista sve prepravke se čine samo da spasu staro, a ja ne prepravljam. Ako se opirete tome, haos će se za vas nastaviti. Onda to traje duže vreme.
Ako dozvolite to da se dogodi, to se takođe može desiti i za jedan trenutak. Ako dozvolite da se to dogodi, staro iščezava, a novo biće nastaje. To novo će biti božansko jer neće doći iz prošlosti, neće doći iz vremena. To će biti bezvremeno – izvan vremena. Neće doći iz vas; nećete biti otac i majka toga. To će doći iznenada ni iz čega. Zbog toga Buda uporno tvrdi da to uvek dolazi iz ničega. Vi ste nešto; to je patnja. Šta ste vi zapravo? Samo prošlost. Stalno akumulirate prošlost; zato ste postali kao ruševina – vrlo drevna ruševina. Samo shvatite poentu i ne pokušavajte da nastavite staro. Ostavite to.
Otuda, oko mene će uvek biti haos, jer ja neprekidno razvaljujem. Ja sam destruktivan jer je to jedini način da se bude kreativan. Ja sam kao smrt jer samo onda možete biti rođeni kroz mene. To je tačno: ovde je haos. Neprekidno će trajati jer novi ljudi će dolaziti. Nikada oko mene nećete naći utvrđenu određenu ustanovu. Novi ljudi će dolaziti i ja ću ih rušiti, razvaljivati.
To se može zaustaviti za vas individualno; ako mi dopustite da vas uništim potpuno, za vas će haos iščeznuti. Vi ćete postati kosmos, skrivena harmonija; duboki red. Za vas će haos iščeznuti, ali oko mene će se nastaviti jer novi ljudi će dolaziti. Ovo mora da bude tako; uvek je bilo tako.
Niste me vi to pitali prvi put. Isto su pitali Budu; isto su pitali Lao Ce-a; isto će se opet pitati, jer gde god ima majstora, to znači da on koristi smrt kao sredstvo za uskrsnuće. Morate umreti; samo onda se ponovo možete roditi. Haos je lep jer je to materica, a vaš takozvani red je ružan jer štiti samo izumrlo, mrtvilo. Smrt je lepa; mrtvilo nije lepo – zapamtite razliku. Smrt je lepa, ponavljam, jer smrt je životna sila. Izumrlo nije lepo, jer mrtvo je ono mesto odakle je život već premešten. To je samo razvalina. Ne budite mrtav čovek; ne nosite prošlost. Odbacite je, i prođite kroz smrt. Vi se bojite smrti, a ne bojite se mrtvila.
Isus je pozvao dva ribara da ga slede, i onog momenta kada su izlazili iz grada jedan čovek je dotrčao i pitao ribara: “Kuda ideš? Tvoj otac je umro. Vrati se natrag.” Oni su pitali Isusa: “Dozvoli nam nekoliko dana da odemo i učinimo što je potrebno. Naš otac je umro I pogrebni ritual treba obaviti.” Isus je odgovorio: “Pustite da mrtvi sahranjuju svoje mrtve. Vi ne brinite o tome. Sledite mene.” Šta je Isus time rekao? Rekao je da je ceo grad mrtav – oni će se pobrinuti: “Pusti mrtve da sahranjuju svoje mrtve. Vi sledite mene.”
Ako živite u prošlosti vi ste mrtva stvar. Vi niste živa sila. Postoji samo jedan način da postanete živi, a to je umreti za prošlost, umreti za smrt. To se neće dogoditi jednom za uvek. Jednom kada saznate tajnu, svakog trenutka morate biti mrtvi za prošlost, tako da se prašina ne sakuplja na vama. Onda smrt postaje stalna preorijentacija, neprekidno ponovno rađanje. Uvek imajte na umu: umrite za prošlost. Šta god da je prošlo, prošlo je. Toga nema više; to nije nigde. To se samo zadržava u sećanju. To je samo u vašem umu. Um je skladište svega što je mrtvo. Zbog toga um samo koči život u njegovom toku. Mrtva tela se sakupljaju oko toka; ona postaju blokada, kočnica.
Sve što ja činim ovde jeste da vam pomognem da naučite kako da umrete, jer je to prvi korak kako da budete ponovno rođeni. Smrt je lepa jer nov život izlazi iz nje kao kapi rose. Dakle, haos je iskorišćen, i vi ćete ga osećati oko mene; a to će uvek biti tako, jer negde ja nekog drugog rušim. Na hiljadu načina – vama poznatim ili nepoznatim – ja vas razvaljujem. Prodrmam vas iz vaše umrtvljenosti, prodrmam vas iz vaše prošlosti, pokušavam da vas učinim svesnijim i živahnijim.
U drevnim hindu spisima rečeno je da je majstor smrt. Oni su znali da majstor mora biti smrt, jer iz te smrti nastaje preokret, mutacija, transformacija, transcendencija. Smrt je jedna alhemija; to je najsuptilnija alhemija. Priroda koristi to. Kada neko postane vrlo star, priroda ga ubija.
Vi se bojite jer se čvrsto držite prošlosti. Inače bili biste srećni, dobrodošli i zahvalni prirodi jer uvek priroda ubija staro, prošlo i mrtvo; a vaš život se seli u novo telo. Jedan star čovek postaje nova beba potpuno očišćena od prošlosti. Zato vam priroda pomaže da se ne sećate prošlosti. Priroda koristi načine da vam ne dozvoli da se sećate prošlosti, inače biste istog momenta bili stari kada se rodite. Zato što star čovek umire i rađa se kao nova beba, dakle, ako bi se ona sećala prošlosti već bi bila stara: čitava svrha bila bi izgubljena.
Osho
