Treće pitanje:
Vi ste govorili o značaju učeništva na stazi joge, ali kako jedan ateista može biti učenik?
Ni teista ni ateista ne mogu biti učenici. Oni su već zauzeli gledište, oni su već odlučili, stoga gde je svrha da budu učenici? Ako već znate, kako možete biti učenik?
Učeništvo znači spoznaju da ‘ja ne znam’. Ateisti, teisti – ne, oni ne mogu biti učenici.
Ako verujete u nešto, vi ćete propustiti lepotu učeništva. Ako nešto već znate, to saznanje će vam dati ego. Ono vas neće učiniti poniznim. Zbog toga panditi i učenjaci propuštaju. Ponekad grešnici dostižu učeništvo, ali naučnici nikada. Oni znaju previše; oni su tako pametni. Njihova darovitost je njihova bolest; ona postaje samoubistvo. Oni neće slušati jer neće biti spremni da uče.
Učeništvo jednostavno označava jedno stanovište prema učenju – iz trena u tren ostajati svestan da ‘ne znam’. Ovo saznanje da ‘ne znam’, ova svesnost ‘Ja sam neznalica’, daje vam otvorenost; onda niste zatvoreni. Onog momenta kada kažete: “znam”, vi ste zatvoreni u krugu; vrata više nisu otvorena.
Ako ste već dostigli, zaključili, ne možete biti učenik. Čovek mora da bude u prijemljivom raspoloženju. Čovek mora neprekidno da bude svestan da stvarnost je nepoznata i ‘ma šta da znam to je beznačajno’. Šta vi znate? Vi ste možda skupili mnogo informacija, ali to nije spoznaja. Možda ste pokupili mnogo prašine kroz univerzitete; to nije spoznaja. Možda
znate o Budi, možda znate o Isusu, ali to nije spoznaja. Dok ne postanete Buda, nema spoznaje. Dok niste Isus, nema spoznaje.
Spoznaja dolazi kroz biće, ne kroz pamćenje. Možete imati uvežbano pamćenje; pamćenje je samo mehanizam. Ono vam neće dati bogatije postojanje. Može vam dati strašne snove, ali vam ne može dati bogatije postojanje. Ostaćete isto pokriveni s mnogo prašine.
Znanje, a naročito ego koji dolazi kroz znanje – osećanje ‘ja znam’ zatvara vas. Još ne možete biti učenik. A ako ne možete biti učenik, ne možete ući u disciplinu joge. Stoga dođite do vrata joge neupućeni, svesni da ne znate. A ja ću vam reći: To je jedino znanje koje će vam pomoći, znanje da ne znate.
Ovo vas čini poniznim i skromnim. Suptilna poniznost će vam doći. Uskoro će ego splasnuti. Znajući da ne znate, kako možete biti egoistični? Znanje je najsuptilnija hrana za ego: vi osećate da ste nešto. Vi znate; vi postajete neko.
Baš pre dva dana, inicirao sam devojku sa Zapada u sannyas i dao sam joj ime Joga sambodhi i pitao sam je: “Da li će ti biti lako da ga izgovaraš? Ona je rekla: “Da. Liči na englesku reč ‘somebody‘.” Međutim, sambodhi je sasvim suprotno. Kada postanete niko, onda se sambodhi dešava. Sambodhi znači prosvetljenje. Ako ste vi neko, sambodhi se nikada neće dogoditi. Ta “nekost” je prepreka.
Kada osećate da ste niko, kada osećate da ste ništa, iznenada ste pristupačni mnogim misterijama da vam se dogode. Vaša vrata su otvorena. Sunce može da se uzdigne; sunčevi zraci mogu da prodru u vas. Vaša turobnost, vaša tama će iščeznuti. Ali vi ste zatvoreni. Sunce možda kuca na vrata, ali niko ne otvara; ni prozor čak nije otvoren.
Ateisti ili teisti, hindusi ili muslimani, hrišćani ili budisti, oni ne mogu stupiti na stazu joge. Oni veruju. Oni su već dosegli bez pružanja ruke ma gde. Oni su zaključili bez ikakve realizacije. Oni imaju reči u umovima – koncepte, teorije, spise. A što je veće breme, oni su više mrtvi.
Osho
Nastaviće se
