Uh, znam kako je bilo, samo ja znam kako je bilo, kako sam glup bio. Kako sam negativan bio.
I, šta se desilo?
Jednog jutra, probudio sam se strašno, ali strašno nervozan. Izašao sam da bacim smeće. I čim sam to učinio, kako sam koraknuo pored kontejenra, pao sam, na sred ulice, kao da me neko gurnuo. Polomio sam ruku, u zglobu. I u bolnici sam se tako smijao, doktor me pitao šta je smiješno a ja mu rekao – da sam glup, strašno glup.
Pa bio si glup. Ko padne sam od sebe vjerovatno je glup. Ili te je neko stvarno gurnuo?
Ne shvataš poentu.
Mogao si glavu slomiti. Tu tvoju ogromnu.
Pričam ti o nervozi, zbog čega?
A to.
Tako ti je to.
Korak tamo, korak ovamo.
Ponekad jeste svejedno, ponekad nije.
