Prva sutra:
Prvo stanje vairagye , beželjnost, je obustava prepuštanja žeđi za čulnim uživanjima, sa svesnim naporom.
Mnoge stvari su sadržane i treba da se razumeju. Jedna, odavanje čulnim uživanjima. Zašto tražite čulna uživanja? Zašto um stalno misli o zadovoljenju? Zašto se krećete opet i opet u istom obrascu prepuštanja?
Za Patanjđalija i za sve one koji su spoznali, razlog je što vi niste blaženi u nutrini; otuda, želja za uživanjem. Na uživanje orjentisan um znači da takvi kakvi jeste, u sebi, vi ste nesrećni. Zbog toga stalno tražite sreću negde drugde, spolja. Osoba koja je nesrećna je prisiljena da se kreće u željama. Želje su putevi nesrećnog uma da traži sreću. Naravno, nigde taj um ne može naći sreću. Najviše što može je da nađe nekoliko odsjaja. Ovi odbljesci izgledaju kao uživanje. Uživanje označava letimično sagledavanje sreće. A zabluda je u tome što ovaj um koji traga za uživanjem misli da ovi odsjaji i uživanja dolaze odnekud drugde, spolja, od drugoga. To uvek dolazi iznutra.
Pokušajmo sada da razumemo. Vi ste u ljubavi s nekom osobom. Ulazite u seks. Seks vam daje letimično sagledavanje uživanja; to vam daje odsjaj sreće. Za jedan trenutak vi osećate spokojstvo. Sve nevolje su iščezle; svih duševnih patnji nema više. Za jedan trenutak vi ste ovde i sada, zaboravili ste sve. Za jedan trenutak nema prošlosti i nema budućnosti.
Zbog toga što nema prošlosti i nema budućnosti, i za jedan trenutak ste ovde i sada – iznutra iz vas teče energija. Vaše unutrašnje biće teče u tom trenutku, i vi imate svetlucanje sreće.
Međutim vi mislite da svetlucanje dolazi od partnera, od žene ili od muškarca. To ne dolazi od muškarca ili žene. To dolazi od vas! Drugi vam je jednostavno pomogao da padnete u sadašnjost, da padnete izvan budućnosti i prošlosti. Drugi vam je jednostavno pomogao da
donesete sebe u sadašnjost ovog trenutka.
Ako se možete preseliti u ovu sadašnjost bez seksa, seks će ubrzo postati beskoristan, on će nestati. On onda neće biti želja. Ako želite da se preselite u seks, možete se premestiti iz zabave, ali ne iz želje. Onda nema opsesije u tome jer vi ne zavisite od toga.
Sednite ispod drveta jednog dana – upravo ujutru dok sunce nije izašlo, jer s rađanjem sunca vaše telo je nemirno, i teško je biti miran unutra. Zbog toga na Istoku su uvek meditirali pre izlaska sunca, oni su to nazivali brahma muhurti – trenutak božanskog. Oni su u pravu, jer sa suncem energije se bude i započinju da teku u starom obrascu koji ste stvorili.
Baš ujutru, kada sunce još nije izašlo na horizontu, sve je smireno i priroda je čvrsto uspavana – drveće spava, ptice spavaju, ceo svet spava, vaše telo je takođe unutra uspavano, a vi dolazite da sednete ispod drveta. Sve je smireno. Samo pokušajte da budete ovde u ovom trenutku. Ne činite ništa; nemojte čak ni meditirati. Ne činite nikakav napor. Samo zatvorite svoje oči, ostanite tihi, u toj tišini prirode. Iznenada ćete imati ista letimična sagledavanja, odbljeske koja su dolazila kroz seks, ili čak veća, dublja. Iznenada ćete osetiti navalu energije koja teče iznutra. Sada ne možete biti obmanuti, jer nema drugog, to sigurno dolazi iz vas. To sigurno teče iznutra. Niko drugi vam je ne daje, vi je dajete sebi.
Ali ta situacija je nužna – tišina, energija, ne u uzbuđenju. Vi ne radite ništa, samo ste tu ispod drveta, i imaćete odsjaj. A to zaista neće biti uživanje, to će biti sreća, jer sada gledate u pravi izvor, pravi smer. Jednom kada znate to, onda ćete odmah kroz seks prepoznati da je drugi (partner) bio samo ogledalo, vi ste se samo ogledali u njemu ili njoj. I vi ste bili ogledalo za drugog. Vi ste pomagali jedno drugom da padnete u sadašnjost, da odete od razmišljajućeg uma do nerazmišljajućeg stanja bivanja.
Što je više um ispunjen brbljanjem, više seks ima privlačnosti. Na Istoku, seks nikada nije bio takva opsesija kao što je bio opsesija na Zapadu. Filmovi, priče, romani, poezija, magazini, sve je postalo seksualno. Ne možete prodati ništa dok ne stvorite seksualnu privlačnost. Ako treba da prodate kola, možete ih prodati samo kao seksualni objekat. Ako želite da prodate pastu za zube, možete je prodati kroz neku seksualnu reklamu. Ništa se ne može prodati bez seksa. Izgleda da samo seks ima potražnju, značaj, ništa drugo.
Svaka važnost dolazi kroz seks. Ceo um je opsednut seksom. Zašto? Zašto se to nije nikada dešavalo ranije? To je nešto novo u ljudskoj istoriji. Razlog je što je sada Zapad potpuno apsorbovan u mislima, nema mogućnosti da se bude ovde i sada, osim u seksu. Seks je ostao jedina mogućnost, i baš to se dešava.
Modernom čoveku je čak ovo postalo moguće – da dok vodi ljubav može misliti o drugim stvarima. Jednom kada postanete tako sposobni da dok vodite ljubav nastavljate da mislite o nečemu – o vašim računima u banci, ili nastavljate da razgovarate sa prijateljem, ili nastavljate da budete negde drugde – dok vodite ljubav ovde – seks će takođe biti okončan.
Onda će biti samo dosada, frustracija, jer sam seks nije bitan. Stvar je bila samo u ovome – zato što se seksualna energija kreće tako brzo, vaš um dolazi do zaustavljanja, seks ga prevladava. Energija teče tako brzo, tako vitalno, da se vaš običan obrazac mišljenja zaustavlja.
Čuo sam, jednom se dogodilo da je Mula Nasrudin prolazio kroz šumu. Naišao je na lobanju. Upravo radoznao, kakav je uvek bio, pitao je lobanju: “Šta vas je dovelo ovde gospodine?” Bio je zapanjen kada je lobanja rekla: “Pričanje me je dovelo dovde, gospodine,” Nije mogao da poveruje u to, ali je čuo to i potrčao je na dvor kod kralja. Rekao je: “Video sam čudo! Lobanja, lobanja koja govori, leži baš pored našeg sela u šumi.” Kralj takođe nije mogao da poveruje, ali je takođe bio radoznao. Ceo dvor ih je sledio, otišli su šumu. Nasrudin je prišao blizu lobanje i pitao: “Šta te je dovelo ovde, gospodine?” ali lobanja je ostala nema. Pitao je ponovo, opet i opet, ali lobanja je bila mrtvački nema. Kralj je rekao: “Znao sam od ranije, Nasrudine, da si lažov. Ali sada je previše. Napravio si takvu šalu da ćeš morati da patiš zbog nje.” Naredio je svom čuvaru da mu odseče glavu i baci je pored lobanje mravima da je pojedu. Kada su svi otišli – kralj, njegov dvor – lobanja je počela opet da govori. Pitala je: “Šta vas je dovelo ovde, gospodine?” Nasrudin je odgovorio: “Pričanje me je dovelo ovde, gospodine.”
Govorenje je dovelo čoveka dovde – do situacije koja je danas. Konstantno brbljajući um ne dozvoljava nikakvu sreću, nikakvu mogućnost sreće, jer samo smireni um može gledati unutra, samo smireni um može slušati tišinu, sreću, koja uvek ključa ovde. Ali ona je tako suptilna da je s bukom iz uma ne možete čuti.
Samo u seksu buka ponekad prestaje. Ja kažem: “Ponekad”. Ako ste postali naviknuti na seks, kao što muževi i žene postaju, onda se ona nikada ne zaustavlja. Ceo čin postaje automatizovan i um nastavlja po svome. Onda je seks takođe dosada.
Sve ima privlačnost, ako vam može dati taj odsjaj. Može izgledati da odsjaj ili letimična sagledavanja dolaze spolja; oni uvek dolaze iznutra. Spolja može biti samo ogledalo. Kada sreća teče iznutra odražava se od nečeg spolja, to se naziva zadovoljstvom. Ovo je Patanjđalijeva definicija – sreća teče iznutra reflektovana od nečega spoljašnjeg, spoljašnje deluje kao ogledalo. Ako mislite da ta sreća dolazi spolja, ona je nazvana uživanjem. Mi smo u potrazi za srećom, ne u potrazi za uživanjem. Tako da sve dok ne budete imali odsjaj sreće, ne možete zaustaviti vaše napore traganja za zadovoljstvima. Prepuštanje uživanju znači traganje za zadovoljstvom.
Potreban je svestan napor. Za dve stvari. Jedna: kad god osetite da je trenutak uživanja prisutan, preobrazite ga u meditativno stanje. Kad god osetite da osećate zadovoljstvo, sreću, veselje, zatvorite svoje oči i pogledajte unutra, i vidite odakle to dolazi. Ne gubite taj trenutak; to je dragoceno. Ako niste svesni nastavićete da mislite da to dolazi spolja, i to je zabluda sveta.
Ako ste svesni, meditativni, ako tragate za pravim izvorom, pre ili kasnije ćete saznati da to dolazi iznutra. Jednom kada saznate da to uvek teče iznutra, da je to nešto što već imate, prepuštanje strastima će otpasti, i to će biti prvi korak beželjnosti. Onda ne tražite spolja, niste u žudnji. Niste ubili želje, niste se borili sa željama, vi ste jednostavno našli nešto veće. Želje sada ne izgledaju tako važne. One venu.
Zapamtite ovo: one ne treba da budu ubijene i uništene; one same venu. Jednostavno ih zanemarujete jer imate veći izvor. Vi ste magnetski privučeni prema njemu. Sada se čitava vaša energija kreće unutra. Želje se jednostavno zanemaruju.
Vi ih niste dotukli. Ako se borite s njima nikada nećete pobediti. To je kao kada biste imali neko kamenje, šareno kamenje u svojim rukama. I odjednom opazite dijamante, da oni leže okolo. Vi bacate kamenje da biste stvorili prostor za dijamante u svojim rukama. Vi se ne borite s kamenjem. Kada su dijamanti tu, vi jednostavno ispustite kamenje. Ono je izgubilo svoj značaj.
Želje moraju izgubiti svoj značaj. Ako se borite, značaj im se ne gubi. Naprotiv, baš kroz borbu dajete im veći značaj. Onda one postaju važnije. To se događa. Kada se neko bori sa nekom željom, ta želja postaje centar njegovog uma. Ako se borite sa seksom, seks postaje centar. Onda ste neprekidno angažovani u tome, zauzeti s tim. To postaje kao rana. Gde god da pogledate, ta rana se odmah projektuje, i šta god vidite postaje seksualno.
Um ima mehanizam, jedan stari mehanizam preživljavanja: ili borba ili bekstvo. Dva su puta uma: ili se možete boriti s nečim, ili možete pobeći od toga. Ako ste jaki, onda se borite. Ako ste slabi, onda bežite, jednostavno pobegnete. Ali u oba slučaja nešto drugo je važno, drugo je centar. Možete se boriti ili pobeći iz sveta – iz sveta gde su želje moguće; možete otići na Himalaje. To je takođe borba, borba slabog.
Čuo sam: jednom je Mula Nasrudin kupovao u selu. Ostavio je svog magarca na ulici i otišao u trgovinu da kupi nešto. Kada se vratio bio je besan. Neko je obojio njegovog magarca potpuno u crveno, svetlo crveno. Bio je gnevan raspitivao se: “Ko je to učinio? Ubiću tog čoveka!”
Tu je stajao mali dečak. Rekao je: “Jedan čovek je to učinio, ušao je u krčmu.” Tako je Nasrudin otišao tamo, požurio je tamo, ljut, lud. Rekao je: “Ko je to uradio? Ko je obojio mog magarca?”
Vrlo krupan čovek, vrlo jak, ustao je i rekao: “Ja sam, pa šta?” Na to je Nasrudin rekao: “Hvala vam, gospodine. Uradili ste tako lep posao. Došao sam da vam kažem da je prvi premaz suv.”
Ako ste jaki, onda ste spremni da se borite. Ako ste slabi, onda ste spremni da pobegnete. Ali u oba slučaja, vi ne postajete jači. U oba slučaja drugi je postao centar vašeg uma. Ovo su dva držanja, boriti se ili pobeći – i oba su pogrešna jer se kroz njih vezujući uticaj uma pojačava.
Osho
