Na izlasku iz Luna parka jedan kronopio
opazi
da njegov časovnik kasni, da njegov
časovnik kasni, da njegov časovnik.
Kronopio tuguje pred mnoštvom fama
koje kreću ulicom Korijentes u 11 i 20
a on, jedan zelen i vlažan obejkat, odlazi
u 11 i četvrt.
Kronopio razmišlja: “Kasno je, ali za
mene je manje kasno nego za fame,
za fame je pet minuta više kasno,
stići će svojoj kući kasnije,
leći će kasnije.
Na mom časovniku ima manje života,
manje kuće, i manje leći,
ja sam nesrećan i vlažan kronopio”.
Dok pije kafu u Ričmond de Floridi
kronopio kvasi tost svojim
prirodnim suzama.
Hulio Kortasar
