To je otkrila Marija Kodama. U odnosu na svoj izgled i čvrstinu začuđujuće je lak.
Ko ga vidi, zapazi ga: ko ga zapazi, seća ga se.
Gledam ga. Osećam da je deo onog, u vremenu beskrajnog carstva, što je podiglo zid da bi ogradilo magičan prostor.
Gledam ga. Mislim na onoga Čuang Cua koji je sanjao da je leptir i koji, kad se probudio, nije više znao da li je čovek koji je sanjao da je leptir ili leptir koji sada sanja da je čovek.
Gledam ga. Mislim na zanatliju koji je obradio bambus i savio ga da moja desna ruka može dobro da nalegne na dršku.
Ne znam da li je još živ ili je već umro.
Ne znam da li je taoist ili budist ili, pak, traži odgovore u knjizi sa šezdeset četiri heksagrama.
Nikada se nećemo videti.
Izgubljen je među devetsto trideset miliona ljudi.
Nešto nas, bez sumnje, spaja.
Nije nemoguće da je Neko smislio tu vezu.
Nije nemoguće da je vasioni potrebna ta veza.
Horhe Lusi Borhes
