“Baš pravi” nije uopšte pravo. Baš pravi znači skoro pogrešan. Pokušajte da se izbavite iz zamke “baš pravi”. Bujajući, ako dođete kod mene, samo onda ćete me naći.
Jureći, ako dođete k meni, trčeći brzo koliko možete, samo onda ćete me naći. Previše je poslovno kada kažete, “upravo pravi”. Ili izrastite izvan toga ili idite od mene. Možda negde drugde s nekim drugim, možete se zaljubiti. Jer nije pitanje da li se zaljubite u majstora A ili majstora B – nije to u pitanju. Pitanje da li se zaljubite. Gde god se to dogodi, idite tamo. Ako je odnos “baš pravi”, onda ja nisam vaš majstor, onda vi niste moj sledbenik.
Da li je to zbog mojih kačenja za muškarce i zavisnosti od muškaraca?
Ne, nije to zbog vaših vezivanja, vaše zavisnosti od muškaraca. To je zbog vas, vašeg ega, a vaša vezivanja za muškarce su takođe zbog vašeg ega; ta vezivanja ili zavisnosti su takođe zbog toga. Ako se žena ne može podati, ili predati muškarcu, nije to zbog nedostataka muškaraca ili što muškarac nije tu. To je samo zato što žena nije sazrela, jer samo sazrela žena se može predati, samo odrasla žena može biti hrabra dovoljno da se preda. Ako je žena ostala detinjasta, retardirana, sa svakim čovekom će onda postojati problem. Ako se ne možete predati u ljubavi, biće vam teško da se uopšte predate. Uz majstora takođe ima predanosti, veće predanosti nego što je ikada neki muškarac može tražiti ili je ikada neka žena traži. Čovek zahteva predavanje vašeg tela, ako je povezan s vama zbog seksa. Ako vas takođe voli, onda traži predavanje vašeg uma. Međutim, majstor traži od vas – um, telo, dušu – totalno vaše biće. Manje od toga neće biti dovoljno.
Postoje tri mogućnosti. Kad god dođete kod majstora, prva mogućnost je da budete povezani s njim intelektualno, kroz glavu. To nije mnogo. Možete voleti njegove ideje ali to ne znači da volite njega. Naklonost prema idejama, njegovom ponašanju, nije naklonost prema njemu. Možete uzeti ideje odvojeno. Nije potrebno da ulazite u neki odnos s majstorom. To je ono šta se dešava pitaocu; odnos je intelektualan; zbog toga je to “baš pravi”.
Postoji druga mogućnost; vi se zaljubite srcem. Onda nema pitanja šta on kaže, šta traži; pitanje je on sam. Ako ste intelektualno povezani sa mnom, pre ili docnije vi ćete morati da odete. Jer ću ja nastaviti da protivrečim sebi – jedna ideja vam odgovara, druga možda ne odgovara. Ovu ideju volite, onu ideju ne volite – a ja ću nastaviti da budem nedosledan. Ja sam nedosledan iz posebnog razloga: jer želim samo one ljude oko mene koji su u ljubavi, ne one koje sam intelektualno ubedio. Da bi ih udaljio moram ostati neprekidno paradoksalan.
To je zaštita, vrlo suptilna zaštita. Nikada vam ne kažem “odlazite”. Vi obično nastavite po svom vlastitom; ne osećate se dobro jer, “ovaj čovek je protivrečan”, tako da odlazite. Samo oni koji su povezani sa mnom svojim srcem neće mariti za protivrečnosti. Neće brinuti šta ja kažem; oni gledaju direktno u mene. Oni me znaju, tako ih ja ne mogu obmanuti, zavesti. Oni me znaju direktno, ne kroz ono šta ja kažem – govorenje nije mnogo važno.
Pogledajte razliku: osoba koja je ubeđena u moje ideje, povezana je sa mnom kroz moje ideje; osoba koja je u ljubavi sa mnom biće povezana s mojim idejama, ali kroz mene, a to čini veliku razliku.
Onda postoji treći tip uzajamnog odnosa koji je moguć samo posle događanja drugog tipa odnosa. Kada ste zaista u ljubavi, ljubav postaje tako prirodna da iščezava. Kada kažem “iščezava” ja ne mislim da iščezava, samo mislim da niste više svesni da je tu. Jeste li svesni svog disanja? Kada nešto krene pogrešno, da – kada jurite brzo, disanje je teško i ostajete bez daha, da. Ali kada se odmarate u svojoj stolici i sve je dobro, jeste li svesni disanja? Ne, nema potrebe. Samo kada imate glavobolju postajete svesni glave; nešto ide nepravilno. Kada je glava savršeno zdrava, vi ste bezglavi. Ovo je definicija zdravlja; kada je telo savršeno zdravo, vi ga ne znate… kao da ne postoji; postajete bestelesni. To je takođe definicija savršene ljubavi. Ljubav je krajnje, najviše zdravlje, jer ona čini čoveka celim. Kada volite majstora, uskoro sasvim zaboravite o ljubavi. To je postalo tako prirodno, kao disanje. Kada nastane treći tip odnosa, on nije ni iz glave ni iz srca, nego iz samog vašeg bića. Srce i glava su dva sloja: skriveno iza njih je vaše biće, bivstvo. Možete ga nazvati atman, Sopstvo, duša ili kako god želite. Jer tamo nije od značaja više nikakva razlika reči. Možete ga nazvati ne-sopstvo, anatma – to će takođe biti dovoljno, odgovaraće. Glava je početak; nemojte se prilepiti tamo. Srce je prolaz – prođite kroz njega, ali takođe ne gradite ni tamo dom. Bivajući u bitku – tamo onda nema granica. Onda zapravo, sledbenik i majstor nisu dvoje. Oni postoje kao dvoje, ali jedna svest teče od jedne obale do druge.
Osho
