Četvrto pitanje:
Spomenuli ste da je potrebna ljubav. Zašto je većini ljudi tako teško da ispune ovu suštinsku potrebu?
Mnoge stvari su upletene. Jedna stvar: društvo je protiv ljubavi jer ljubav je najveća obaveza, i ljubav vas odvaja od društva. Dvoje ljubavnika postaju svet za sebe, odvojen. Vi ne brinete šta se dešava u svetu drugih; jednostavno ih zaboravite. Stvarate svoj vlastiti privatni svet.
Ljubav je takva kreativna sila, ona postaje univerzum. Onda vi započinjete da se krećete oko svog vlastitog centra – a to društvo ne može da toleriše. Vaši roditelji ne mogu tolerisati vašu ljubav jer ako ste u ljubavi vi ih potpuno zaboravljate, kao da nikada nisu postojali. Onda oni postoje na margini, negde vrlo udaljeno. Kako vam mogu dopustiti da volite? Oni će načiniti sporazum za vaš brak. To će biti njihov sporazum. Vi ćete postojati… kao deo porodice.
Mula Nasrudin se zaljubio u devojku. Vratio se kući vrlo srećan i dok su večerali rekao je svojoj porodici: “Odlučio sam.” Otac je odmah odgovorio: “To nije moguće.
Nemoguće – ne mogu dozvoliti to, jer porodica devojke nije ostavila ni jedan jedini paisa za nju. Ona je bankrot. Bolje devojke su dostupne sa boljim mirazem. Ne budi lud.”
Majka je rekla: “Ta devojka? Nikada nismo mogli zamisliti da možeš biti tako glup. Ona ništa ne radi osim što čita besmislene romane. Ona je beskorisna. Ne može da kuva; ne može da čisti kuću. Pogledaj prljavu kuću u kojoj živi.”
I tako dalje. Svaki član porodice je odbacivao prema svojoj vlastitoj koncepciji. Mlađi brat je rekao: “Ja se ne slažem zbog njenog nosa. Nos joj je tako ružan.” Svako ima svoje mišljenje.
Onda je Nasrudin rekao: “Ali ta devojka ima nešto što mi nemamo.” Oni su pitali u horu: “Šta je to?” On je rekao: “Porodicu, ona nema porodicu. To je jedna lepa stvar što se tiče nje.”
Roditelji će biti protiv ljubavi. Treniraće vas od samog početka – treniraće vas na takav način da se ne zaljubite, jer ljubav će ići protiv porodice, a društvo nije ništa drugo do veća porodica. Ljubav ide protiv društva, civilizacije, religije, sveštenika. Ljubav je takvo jedno angažovanje, takvo potpuno obavezivanje, ona ide protiv svakoga. Svako je imao neki ulog u njoj.
Ne, ona se ne može dopustiti. Vi ste trenirani da ne volite – u tome je teškoća. Ova teškoća dolazi iz društva, kulture, civilizacije, svega što je oko vas, ali to nije najveća poteškoća. Postoji još jedna, koja dolazi od vas a koja je čak veća, a to je: ljubavi treba predanost; ljubav traži da odbacite ego.
I vi ste takođe protiv ljubavi. Vi biste voleli da ljubav postane slavljenje vašeg ega; voleli biste da postane ukras za vaš ego. Želeli biste da vas ljubav sledi kao pas, ali ona ne sledi nikoga kao pas. Ljubav treba vas u potpunoj predanosti. Ne da se žena predaje muškarcu ili da se muškarac predaje ženi – ne! Oboje se predaju ljubavi. Ljubav je Bog; ljubav je zaista jedini Bog, ona zahteva vas, oboje ljubavnika, da budete potpuno predani tome.
A ljubavnici – šta oni rade? Muž pokušava da se žena preda njemu, a žena isprobava da se muž preda njoj. Kako će biti moguća ljubav? Ljubav je nešto drugo – oboje treba da se predaju tome, i oboje treba da iščeznu u tome.
Ovo postaje najveća prepreka; ne možete voleti zbog sebe. Ove dve stvari zajedno i ljubav postaje nemoguća; a ako ljubav postane nemoguća, život postaje nemoguć. Ako ljubav postaje nemoguća, molitva postaje nemoguća. Ako ljubav postaje nemoguća, Bog postaje nemoguć. Sve što je lepo raste iz ljubavi. Tlo ljubavi jeste obaveza; inače ostaćete obogaljeni. A onda pokušavate da upotpunite, snabdete i dopunite to na druge načine, ali ništa ne može da dopuni to. Ne postoji zamena. Možete nastaviti da vršite molitvu, ali vašoj molitvi će nedostajati milost koja dolazi kada je čovek voljen. Kako možete vršiti molitvu? Vaša molitva će biti samo glupost – verbalna pojava. Reći ćete nešto Bogu, govoriti mu i otići na spavanje, ali će joj nedostajati suštinski kvalitet. Kako možete moliti ako niste voljeni? Molitva dolazi iz srca – a vaše srce je ostalo zatvoreno, stoga molitva dolazi iz glave, a glava ne može postati srce.
Tako svuda u svetu ljudi nastavljaju da se mole. Ovakve molitve samo su gestovi; u njima nema suštine. Molitva je bez korenja. Ljubav priprema tle. Priprema osnovu za dolazak molitve. Molitva nije ništa drugo do viša ljubav – ljubav koja transcendira pojedince, ljubav koja ide do celine, ne do dela. Ali vi treba da učite s delom.
Vi ne možete skočiti u okean. Naučite da plivate u bazenu. Ljubav je bazen za plivanje, gde ste zaštićeni i možete učiti, onda možete ići na more, do širokih mora.
Ne možete skočiti u divlje more direktno – ako to uradite, bićete u velikoj opasnosti – to nije moguće. Ljubav je mali bazen – samo za dve osobe; čitav taj svet je vrlo mali… dvoje mogu ući jedno u drugo.
Čak i tamo ste uplašeni. U bazenu za plivanje se uplašite. “Mogu nestati, utopiti se.”
Šta onda da se kaže o okeanu? Ljubav je prvo uzemljenje, prva spremnost da se načini veći skok. Ja vas učim ljubavi, i kažem vam da šta god da je u pitanju, ne brinite; žrtvujte to, šta god da je – ugled, bogatstvo, porodica, društvo, kultura – šta god da je u pitanju, ne brinite.
Budite kockar, jer nema ničega sličnog ljubavi. Ako izgubite sve, ne gubite ništa ako zadobijete ljubav. Ako izgubite ljubav, šta god da ste zadobili nije ništa. Budite svesni ove dve stvari.
