Jednom je jedna mala ptica sletjela na našu žicu za veš.
Okretala se, obrtala, skakutala.
Sjedio sam na hoklici ispod žice i posmatrao ptičicu.
Pomislio sam: Moram da pročitam nešto o pticama.
I još: Lijepo bi bilo posvetiti se pticama…
Pa onda: Sramota je koliko malo znam o pticama…
Vraćaš se, a hod ti neobičan.
Zatičeš me na hoklici, ispod žice.
Još uvijek gledam ptičicu.
– Šta gledaš? – pitaš, a oči ti drugačije.
– Pticu – odgovaram.
– Koju pticu? – čudiš se.
A čuđenje ti baš čudno.
– Ovu iznad glave, na žici.
– Na kojoj žici?
– Na žici za veš.
– Za koji veš?
I onda sam se probudio.
Pa sam dozivao.
Ptičica je brzo dolepršala, širio sam joj krila…
Boris Jovanović
Iz zbirke Mala moja
Izdavač – Povelja, Kraljevo
