Sjedoh i ja na sanke!
– Čvrsto se drži – kažeš i otisneš se kao kočijaš
u vesternu sa Apačima.
Dobro je što me ne vidiš kako skapavam od straha.
Upravljaš sankama kao pilot.
Kočiš na dnu staze, kupaš nas sniježnom prašinom…
– Kako je bilo? – pitaš, a oči ti razigrane.
– Nije loše – kažem, a koljena mi slabašna.
Poslije sankanja, na kuvano vino u vili „San’’.
Ti bi da se spustimo još koji put.
Držim se za čašu.
– Šta osim karanfilića stavljaju u kuvano vino? – pitam.
Onda se zasmijavaš.
Zasmijavaš i moj strah…
Boris Jovanović
Iz knjige Mala moja
Izdavač – Povelja Kraljevo
