Svi hvale tvoje kiflice.
Lijepe, mirišljave, vazdušaste.
Slani i slatki oblačići.
Preplanuli kao curice na suncu.
Tako je to kad mijesiš sa dušom.
Svi hvale, rekoh, samo ja – jok.
Nijesam to naučio.
Potičem iz takve loge.
Ili sam takav sam po sebi.
Kad bih počeo da hvalim kiflice i pored kiflica,
kad bih tebe počeo da hvalim, daleko bi to odvelo…
Zato jedem kiflice i, ako ne manišem, ćutim.
Ćutiš i ti i čekaš…
Čekam i ja…
Svi nešto čekaju i čekaju…
A to što čekaju, obično je stiglo.
Kad zamiriše iz rerne, pa kad zamiriše iz duše,
pa kad u postelji zamiriše, pa kad ti je nekako neprijatno
da pokažeš da si srećan…
Znaš da je stiglo…
Boris Jovanović
Iz knjige Mala moja
Izdavač – Povelja, Kraljevo
