Takođe, meditirajte na svemu što vam se dopada.
Meditirajte na izgledu svoje omiljene zamisli. Ako volite cveće, meditirajte na ruži.
Meditirajte o mesecu, ili bilo čemu što vam se dopada. Ako volite hranu, meditirajte o hrani.
Zašto Patanjđali kaže “… svemu što vam se dopada“? Jer meditacija uopšte ne treba da bude prinudno nastojanje. Ako je prinudna, ona je od samog početka osuđena na neuspeh. Prinudna stvar nikada vas neće učiniti prirodnim. Dakle, od samog početka, otkrijte našto što vam je privlačno. Nije potrebno da stvarate nepotreban konflikt. Ovo treba razumeti, jer um ima prirodnu sposobnost da meditira ako mu date objekte koji su mu privlačni.
U školi dete sluša, ptice cvrkuću na drveću i ono sluša, ono sluša ushićeno – ono je u odnosu, u vezi. Zaboravilo je na učitelja, zaboravilo je razred. Ono više nije tu; ono ima zanesenu pažnju. Meditacija se dogodila. Onda učitelj kaže: “Šta radiš? Da li spavaš?
Usredsredi se ovde na školsku tablu!” Onda dete mora da pokuša, da uloži napor. One ptice nisu detetu nikada rekle: “Vidi, mi pevamo ovde. Budi usredsređen!” Jednostavno se to dogodilo jer je detetu bilo veoma privlačno. Ova školska tabla izgleda vrlo ružno i ovaj učitelj izgleda tako strašno, a cela stvar je prisilna. Ono će pokušati, ali uz pomoć nastojanja niko ne može meditirati. Često će um šmugnuti. Toliko mnogo stvari dešavaju se izvan sobe; odjednom pas počinje da laje ili prosjak prolazi pevajući, ili neko svira na gitari. Tako mnogo miliona stvari se dešavaju spolja, a ono mora da vodi svoju pažnju stalno na tablu, na ružnu školsku učionicu.
Mi smo načinili škole sličnim zatvorima. U Indiji, školske zgrade i zatvori imaju istu boju, crvenu. Školske učionice su ružne. Ništa tamo nije privlačno, nema igračaka, nema muzike, nema drveća, nema ptica, ničega. Školska učionica je namenjena da prinudi vašu pažnju. Morate naučiti da se koncentrišete.
Ovo je razlika između koncentracije i meditacije: koncentracija je prisilna stvar, meditacija je prirodna. Patanjđali kaže:
Takođe, meditirajte na svemu što vam se dopada.
Onda čitavo vaše biće spontano započinje da napreduje. Samo pogledajte u lice vaše voljene osobe. Na njenim očima, meditirajte.
Obični religijski učitelji će reći: “Šta radiš? Je li to meditacija?” Oni uče da ne mislite o svom voljenom dok meditirate. Oni misle to je poremećaj, skretanje. Ovo je suptilno mesto koje treba razumeti; u svetu ne postoje poremećaji. Ako vršite neprirodne napore, onda postoje poremećaji, vi ih stvarate. Čitavo vaše biće će želeti da posmatra lice vaše žene, supruga, vašeg deteta, a religijski učitelj kaže: “To su iskušenja, to su poremećaji, skretanja. Idite u hram, u crkvu, meditirajte na krst.” Dok meditirate na krst, stalno se sećate svog voljenog. Sada lice voljenog postaje skretanje, poremećaj. Nije to skretanje – nema ničega posebnog u meditiranju na krst; vi ste jednostavno glupi. Od kakve je koristi da se ide i meditira na krst? Ako vas to privlači to je dobro, ali to nije nužno. Nema specijalnog kvaliteta u krstu. U stvari, kad god se meditacija dogodi, postoji poseban kvalitet. Meditacija daje poseban kvalitet. To nije u objektima, to je u vama. Kada meditirate na nečemu, dajete tome svoje unutrašnje biće. Odjednom to postaje duhovno, sveto. Stvari nisu svete; meditacija ih čini svetim. Vi možete meditirati o steni, i odjednom stena postaje hram. Nijedan Buda nije tako lep kao ta stena kada vi meditirate na njoj. Šta je meditacija? To je obasipanje stene s vašom svešću. To je kretanje oko stene, tako apsorbovano, tako duboko u odnosu, da most postoji između vas i stene. Jaz iščezava vi ste premošćeni. U stvari, vi ne znate sada ko je posmatrač, a ko je posmatrano. Posmatrač postaje posmatrano, posmatrano postaje posmatrač.
Sada vi ne znate ko je kamen a ko je meditant. Odjednom, energije se sreću i mešaju, i eto hrama. Nemojte nepotrebno stvarati poremećaje – onda postajete jadni. Neko je bio ovde i koristio određen tip mantre za mnogo godina, pa je rekao: “Stalno nastaju poremećaji.” Ja sam pitao: “Šta je smetnja?” Njegova žena je umrla a on ju je veoma mnogo voleo. Ja sam tu ženu znao; bila je zaista divna osoba. Nikada se nije ponovo ženio. Zaista ju je voleo. Nijedna druga žena nije ga nikada privlačila. Dakle ona je umrla i nastupio je vakuum, on je osećao usamljenost. Zbog te usamljenosti otišao je kod nekog učitelja i pitao: “Kako da se oslobodim sećanja na moju ženu?” Tako mu je on dao mantru. Dakle, on je pevao mantru najmanje tri godine, ali odjednom, dok je stalno pevao mantru kao robot, žena bi dolazila, njeno lice se pojavljivalo. Nije mogao da je zaboravi. Mantra se nije pokazala dovoljno jakom, stoga se on našao ovde, vrlo jadan. Rekao je: “Prošle su tri godine i uvek me lovi sećanje na nju, izgleda da se ne mogu toga osloboditi. Čak mi ni ova mantra nije pomogla. Tri godine, zaista sam radio s njom.” Rekao sam: “Ti si budala. Nije potrebno da koristiš tu mantru. Ponavljaj ime svoje žene, načini ga mantrom. Drži njenu sliku ispred sebe; gledaj u nju i načini je likom božanstva.” On je rekao: “Šta kažete? Ona skreće moju pažnju.” Onda sam ja rekao: “Načini to skretanje pažnje ili ometanje svojom meditacijom. Zašto stvarati konflikt?” Skretanje pažnje ili poremećaj može da se načini samim objektom meditacije. Skretanje postoji zbog postojanja neke privlačnosti duboko ispod, neke harmonije.
Zbog toga se mantra pokazala nemoćnom, jalovom jer ona je nametnuta. Neko kaže neku reč i vi je ponavljate, a reč vam nije po ukusu. Nikada ranije za vas nije postojala, nema korena u vama. Žena je vrlo duboko. Ljubav je dublja nego mantra, stoga zašto gubite svoje vreme? On je rekao: “Pokušaću.” Odmah posle nekoliko dana napisao mi je pismo: “Ovo je silno. Osećam se tako spokojno i mirno. Zaista, moja žena je lepa. Ne treba da mislim da me ona remeti.”
Zapamtite ovo, jer vi možda radite mnoge stvari slične tome. Kad god osećate da nešto smeta, to jednostavno pokazuje da ste prirodno privučeni prema tome, ništa drugo. Stoga, zašto biste kreirali konflikt? Krećite se u istom pravcu: načinite to objektom meditacije.
