Pitanje drugo.
Juče ste govorili o zapadnom misliocu koji je počeo sumnjati u sve u što se može posumnjati, ali koji nije mogao sumnjati u sebe. Rekli ste da je to veliko postignuće u pravcu otvaranja prema Božanskom. Kako?
Otvaranje prema višoj svesti podrazumeva da u sebi morate imati nešto što je nesumnjivo; to znači oslonac. Morate imati barem jednu pouzdanu tačku, u koju ne možete posumnjati sve i da hoćete. Zato sam rekao da je Dekart došao do te tačke, svojim logičkim istraživanjem došao je do toga da “Ne možemo sumnjati u sebe. Ne mogu sumnjati da ja jesam, jer čak i da kažem ‘ja sumnjam’, ja moram biti tu. Sama tvrdnja ‘Ja sumnjam’ dokazuje da ja jesam.”
Sigurno ste čuli čuvenu Dekartovu izjavu: Cogito, ergo sum – “Mislim, dakle jesam”.
Sumnjanje je mišljenje: sumnjam, dakle jesam. Ali to je samo jedan otvor, a Dekart nije nikada, nikada otišao dalje od tog otvora. Vratio se nazad. Možete se vratiti i sa samih vrata.
On je bio srećan što je našao centar, nesumnjivi centar, a onda je počeo da smišlja filozofiju.
Tako je sve ono što je ranije negirao uvukao unutra kroz zadnja vrata: “Zato što jesam, mora postojati i Tvorac koji me stvorio.” I tu je zastranio – onda su nebesa i pakao, Bog i greh, i sva hrišćanska teologija ušli na zadnja vrata.
On je to uzeo kao filozofsko istraživanje. On nije bio jogin; zapravo nije ni bio u potrazi za svojim bićem, bio je u potrazi za teorijom. Ali vi to možete upotrebiti kao otvor.
Otvor znači da ga morate nadići; morate poći dalje; morate to prevazići; morate proći kroz to.
Ne smete se uhvatiti za to. Ako se uhvatite, svaki otvor će se zatvoriti.
Dobro je spoznati da barem “ne mogu sumnjati u sebe”. Onda će ispravan korak biti ovaj: “Ako ne mogu sumnjati u sebe, ako osećam da jesam, onda moram znati ko sam ja.”
Tada to postaje pravo istraživanje. Tada zalaziš u religiju, jer kada pitaš: “Ko sam ja?”, postavio si fundamentalno pitanje. Ne filozofsko već egzistencijalno. Niko ne može odgovoriti ko si ti; niko ti ne može dati unapred pripremljen odgovor. Moraš tražiti sam u sebi; moraćeš to iskopati unutar sebe.
Sama logička izvesnost da “Ja jesam” nije od velike koristi ako ne kreneš napred i pitaš: “Ko sam ja?”, a to i nije pitanje, to će postati potraga. Pitanje te može odvesti filozofiji, potraga te vodi religiji. Tako, ako osećaš da ne znaš sebe, nemoj nikoga pitati “Ko sam ja?”
Niko ti ne može odgovoriti. Ti si tamo unutra, skriven. Moraš prodreti u tu dimenziju u kojoj jesi, susresti sebe.
To je drugačija vrsta putovanja, unutarnja. Sva naša putovanja su vanjska: gradimo mostove da stignemo do nečeg ili nekog drugog. Potraga znači da moraš srušiti sve mostove ka drugima. Sve što si učinio izvana mora se odstraniti, i nešto novo mora biti započeto unutra. To će biti teško, samo zato što si postao tako fiksiran na vanjsko. Uvek razmišljaš o drugima; nikada ne razmišljaš o sebi.
To je čudno, ali niko ne razmišlja o sebi – svi razmišljaju o drugima. Ako ponekad razmišljaš o sebi, to je takođe u odnosu na druge. To nikada nije čisto. Naprosto nije samo o tebi. Onda kada misliš samo o sebi razmišljanje se mora prekinuti, jer šta možeš misliti? O drugima možeš misliti, misliti znači “o” nečemu. Šta možeš misliti o sebi? Moraćeš prekinuti razmišljanje i moraćeš pogledati unutra – ne misliti, već gledati, promatrati, uočavati, svedočiti. Celi proces će se promeniti. Čovek mora tražiti sebe.
Sumnja je dobra. Ako sumnjaš, i ako trajno sumnjaš, postoji samo jedan fenomen koji je kao stena, u koji se ne može sumnjati, a to je tvoje postojanje. Tada će se pojaviti novo traganje, i to neće biti pitanje. Moraćeš se zapitati “Ko sam ja?”
Ramana Maharši celog svog života svojim je učenicima davao samo jednu tehniku.
On bi rekao: “Samo sedni, zatvori oči, i pitaj se ‘Ko sam ja?, Ko sam ja?’ Koristi to umesto mantre.” To nije mantra. Ne smete to koristiti kao mrtve reči. To mora postati unutarnji prodor.
Nastavi se pitati to. Tvoj će um mnogo puta odgovoriti da si duša, da si sopstvo, da si božanski, ali nemoj slušati te stvari, one su sve pozajmljene, te stvari si čuo. Ostavi ih po strani sve dok ne saznaš ko si ti. I ako nastaviš ostavljati um po strani, jedan dan doći će do eksplozije. Um eksplodira, i sve pozajmljeno znanje nestaje iz tebe. I po prvi put ti se nalaziš licem u lice sa sobom, gledajući unutar sebe. To je otvaranje. I to je put, to je potraga. Pitaj se ko si ti i ne kači se za jeftine odgovore. Svi odgovori dati od drugih su bezvredni. Pravi odgovor može doći jedino iz tebe. Baš kao što pravi cvet može doći jedino iz samog stabla, ne možeš ga tamo staviti izvana. Možeš, ali to će onda biti mrtav cvijet. To može zavarati druge, ali neće zavarati samo stablo. Stablo zna da “to je samo mrtvi cvet koji visi na mojoj grani. On je samo opterećenje. To nije sreća, to je samo teret.” Stablo ga ne može slaviti; ne može ga prihvatiti. Stablo može prihvatiti jedino ono što je stiglo iz samog korenja, iz unutarnjeg bića, najdublje srži. A kada dođe iz najdublje srži, cvet postaje duša stabla. I kroz cvet stablo izražava svoj ples, svoj pev. Njegov celi život postaje smislen. Baš tako će odgovor stići iz tebe, iz tvog korenja. Tada ćeš plesati. Tada će tvoj celi život postati smislen.
Ako je odgovor dat izvana on će biti samo oznaka, mrtvi znak. Ako dolazi iznutra, neće biti znak, biće značenje. Zapamti ove dve reči – “znak” i “značenje”. Znak može biti dat izvana; značenje može procvetati samo iznutra. Filozofija se bavi znakovima, konceptima, rečima. Religija se bavi značenjem. Ona nije zaokupljena rečima, znakovima i simbolima. Ali to će biti jedno mukotrpno putovanje, jer zapravo niko ne može pomoći, i svi pomagači su na neki način prepreke. Ako se neko ponaša previše pokroviteljski i daje vam odgovor, on je vaš neprijatelj. Patanjđali vam neće dati odgovor, samo će vam naznačiti stazu, put na kojem će se pojaviti vaš vlastiti odgovor, na kojem ćete susresti odgovor.
Veliki Učitelji davali su samo metode, nisu davali odgovore. Filozofi su davali odgovore, ali Patanjđali, Isus ili Buda, oni nisu davali odgovore. Vi tražite odgovore, a oni vam daju metode, daju vam tehnike. Morate sami pronaći odgovor iz sebe, kroz svoje napore, kroz svoju patnju, kroz svoj prodor, kroz svoju tapascharyu.
Samo tako odgovor može doći, i on može postati značenje. Tako postižete ispunjenje.
Osho
