Ako treba da stanemo i pustimo da se vode izbistre same od sebe, čemu sve aktivnosti oko meditacija?
Ako možete sedeti nema potrebe za meditacijama. U Japanu, za meditaciju oni imaju reč “zazen“. To znači upravo sedeti, ne raditi ništa. Ako možete sedeti, ne radeći ništa, to je najviše u meditacijama. Nema potrebe ni za kakvom drugom stvari.
Međutim, možete li sedeti? Postoji teškoća u celom problemu. Možete li sedeti?
Možete li samo sedeti ne radeći ništa? Ako je to moguće – samo sedenjem, ne radeći ništa – sve se odlučuje samo od sebe, sve jednostavno teče samo. Ne treba da radite ništa. Ali problem je – možete li sedeti?
Dogodilo se da je na malom brežuljku pokraj sela, stajao jedan čovek. Bilo je jutro i sunce je izašlo, a tri osobe su pošle u jutarnju šetnju i posmatrale su ga. Počeli su razgovarati iznoseći svoje mišljenje; šta taj čovek tamo radi. Jedan čovek je mislio da mora da traži svoju kravu. “Ponekad kada izgubi kravu on odlazi na vrh brežuljka i traži je. Odatle može da vidi na sve strane.” Drugi čovek je rekao: “Ali on ne gleda na sve strane. On jednostavno stoji, tako da to može biti cilj. Imam osećaj da je pošao u jutarnju šetnju s prijateljem, a prijatelj je ostao pozadi, tako da ga on čeka.” Treći čovek je rekao: “To nije ispravno. Jer ako čekate nekoga, ponekad pogledate unatrag. On uopšte ne gleda nazad. Rekao je: “Ja mislim da on meditira. Pogledajte njegovu odeću; on je sannyasin. Mora da meditira.” Njihova rasprava je postala tako žestoka da su rekli: “Sada ćemo otići na brežuljak i pitati ga šta tamo radi?”
Hodali su miljama da bi stigli do vrha. Prvi čovek je pitao: “Šta radite ovde. Mislim da ste izgubili kravu i da je tražite?” Čovek je otvorio oči i rekao: “Ne.” Drugi čovek je prišao i pitao: “Onda mora da sam u pravu, čekate nekog ko je ostao pozadi?” On je odgovorio: “Ne.”
Onda je treći čovek bio srećan. Rekao je: “Onda sam ja apsolutno u pravu. Da li meditirate?”
Čovek je rekao: “Ne.” Sva trojica su pogrešila, pa su svi pitali: “Šta ste rekli. Za sve ste rekli ne! Onda šta radite?” Čovek je odgovorio: “Samo stojim ovde ne radeći ništa.”
Ako je to moguće, ovo je najviše u meditaciji. Ako nije moguće, onda ćete morati da koristite tehnike jer će samo kroz tehnike ovo postati moguće. Kroz tehnike, jednog dana ćete shvatiti svu apsurdnost. Sve tehnike meditacije su isto kao da pokušavate da se podignete naviše uz pomoć svojih vlastitih potisaka. Meditacija je apsurdna, ali čovek mora to da shvati.
To je velika realizacija. Kada čovek shvati da je takva meditacija apsurdna, onda ona jednostavno otpada.
Postoji Mahariši Maheš Jogi, orijentisan na tehniku, kao da je tehnika sve. Postoji Krišnamurti, koji je apsolutno protiv tehnika. A ovde sam ja – za tehnike, a takođe i protiv. Tehnika vas vodi do tačke gde je možete odbaciti. Mahariši Maheš Jogi je opasan. On će pokrenuti mnoge ljude na stazi, ali oni nikada neće dostići cilj, jer uči da je staza tako važna.
On je uveo milione ljudi u tehniku, a onda je tehnika postala tako važna, i nema načina da se ostavi. Onda postoji Krišnamurti – bezopasan, ali beskoristan takođe. On nikada nikome ne može škoditi. Jer kako može škoditi? – nikada ne pokreće nikoga na stazi; on govori samo o cilju, a vi ste, u suštini, vrlo daleko od cilja. Pašćete u zamku Mahariši Maheš Jogija.
Krišnamurti može da vam se dopadne intelektualno, ali neće biti ni od kakve pomoći. On ne može škoditi. On je najbezopasniji čovek na svetu. A onda sam ja ovde. Ja vam dajem stazu, upravo da je prođete. Dajem vam tehniku – ne jednu tehniku, mnogo tehnika – kao igračke da se igrate s njima. I očekujem trenutak kada ćete reći svim tehnikama: “swaha, idite u vatru!”
Osho
