Kada bi neko u to vreme posmatrao sa strane pokojeg čoveka na ulici, ne bi mogao ustanoviti čime se taj bavi – jer da je makar nosio nešto ispod ruke – ali nije! – pa je većinom samo stajao na onom uglu, s rukama u džepovima, kao da sam sobom predstavlja nekakav bezbrižan narod, pun zadovoljstva što postoji, što je živ, mimo svih nedaća koje taj život donosi. Posle se videlo kako ovaj srećni pojedinac prelazi ulicu, jer je pomislio da na drugoj strani trotoara možda ima nečeg zanimljivijeg, ali kako toga, izgleda da tamo nije bilo, ovaj isti stvor vraćao se ovamo, odakle je pošao. Sada se moglo primetiti da ima više takvih ljudi, kao da je čitav jedan kraj živeo u nekoj ludoj nadi, da i na tako pustoj ulici moraće se, kad-tad, nešto dogoditi – bilo je pravo čudo što toga nečeg, ni tamo, na drugoj strani trotoara, još nikako nema!
Bora Ćosić
